"Anny!!! Nismo se čuli nedeljama! Kako si mogla tek tako da odeš?!" začuje se brz govor sa druge strane slušalice.
"Diši Justiiin!" nasmejem se.
"Uhhh," izadhne ali odmah nastavi, "Pa kada se vraćaš, kako ti je baka, šta ima novo?" bombarduje me pitanjma. Samo uputim Kim ubilački pogled a ona mi ustima obrazuje pitanje 'šta?'
"Amm...bolje je, trebalo bi uskoro da se vratimo. Nisam sigurna. Slaba je mreža." izgovorim praveći se luda. Pretpostavljam da je mreža iz Italije do New Yorka slaba?
"Da, da, pa nadam se da će uskoro biti još bolje. Nedostaješ nam. Ni Kim poslednjih dana nije dolazila, i ona je bolesna." izdahnuo je nervozno. "Sa Anny" izgovori nekome, "Evo, ej Anny, Vik želi da priča sa tobom." izgovori.
"Annyyyy!!!" poviče ali nisam sigurna da li je srećan ili ljut. "Nismo se čuli 100 godina! Zašto ne zoveš? I kako to da odeš a da nam ne javiš?" ehh, i ja se pitam.
"Ma znaš kako je kad je sve odjednom, ni sa Kim se nisam pozdravila. A prijem je ovde jako loš." izdahnem praveći se nervozna. Mrzim što ih lažem ali bolje je za njih da ne znaju ništa.
"Kad dođeš moraćeš debelo da nam se odužiš!" zapreti šaljivo.
"Naravno!" nasmejem se.
"Pa kad se vraćaš?" upita a ja pogledam u Kim koja me je upitno gledala.
"Pa..ne znam još, nadam se za nekoliko dana.." izdahnem. Stvarno želim da se vratim svom normalnom životu.
"Javi nam obavezno" kaže radosno.
"Naravno," uzvratim, "Pa, šta ima novo po školi?" upitam zainteresovano ujedno bacajući se na fotelju preko puta Kim.
"Novo, uh, nema - nema ništa" govorio je nervozno i zastajkivao.
"Viiik.." opomenem ga. "Šta mi prećutkuješ?" upitam sumnjičavo.
U prostoriju je ušao Niall i seo pored Kim uzimajući joj one kokice koje je Mia spremila. Zanemarim njihovo otimanje oko kokica i skoncentrišem se na razgovor sa Vikom.
"Ma ništa stvarno, glupi tračevi, ne treba to da te dotiče."izgovori nervozno smejući se.
"Da me ne dotiče?" upitam i srce poče ubrzano i nervozno da lupa. "Tračevi su o meni?!" upitam iznenađeno i privučem Kimin namršten pogled i Niallov zbunjen ka meni.
"Ma nee, mislim da ali ne toliko, ustvari-"
"Vik! Govori! Šta se priča po školi?" zapretim ljutito jer je pokušavao da se izvuče.
"Ufff dobro..." izdahne poraženo. "Neko te je video sa Harryjem ranije par puta i proširio trač da.." zastane.
"Da šta?" upitam dok mi ruka u kojoj držim telefon drhti. Kim i Niall su me samo namršteno gledali.
"Tako mi je neprijatno da izgovorim, ali da spavaš okolo sa starijim momcima." izdahne neprijatno.
"MOLIM?!" viknem iznenađeno. Kako- ko? Ko to može da ispriča?! JA spavam OKOLO! Sa STARIJIM MOMCIMA?! WHAT THE FUCK?!
"Ali ne brini niko u to ne veruje, a i mi te poznajemo i znamo da to nije tačno." tešio me je Vik.
"Ko je toliko izlagao?!!" i dalje u neverici povičem u telefon.
"Šta se dešava?" upita Kim tiho a ja samo nervozno odmahnem glavom.
"Ista osoba koja je izmislila i drugi." izgovori ali na kraj naglo stane, očigledno nije planirao to da mi kaže. "Fak." opsuje.
YOU ARE READING
Is it meant to be?
Fanfiction"Zašto sam onda još uvek živa?!"- vičem iz sveg glasa. "Zašto sam živa kada ti jebeno više vredim mrtva?!!" "PREKINI!" zaurla. "TI SI ŽIVA JER MENI JEBENO VREDIŠ! Iako nikad nisam pomislio da je to moguće!!" "Zato što si me jebeno prihvatila i pru...
