Ain't My Fault

ljubav prema svom telu

  Bok raja!Kako ste mi,šta ima?

Već poslednjih par dana mi luta jedna misao po mozgu.Ta misao je u stvari tema za novo poglavlje.

Život u sadašnjem trentku.Rekoh to je to,čim se spremim za knjavanje,bacam se na pisaniju.

Ali eto,dođe meni jedna snažnija misao koja je bukvalno zahtevala od mene da u mesto "života u sadašnjem trenutku" pišem na ovu temu.

A to je telo.Ljubav prema njemu i osećaj prijatnosti.

Ja nikada nisam imala problema sa svojim telom.Nisam ga smatrala specijalnim,a ni ružnim.

Jednostavno sam ga prihvatila takvo kakvo jeste,a da skinem višak kilograma je bila potrebna volja za treniranjem,a ja je nisam imala.

E sada,imam jednu drugaricu koja je izuzetno vezana za ovu temu i znam da će ovo pročitati.

Izneću u nekim crtama njenu priču,ali ću se više fokusirati sa moje tačke gledišta.

U osmom razredu je krenula da govori kako je debela i kako treba da smrša (moje društvo,ispravite me ako sam negde pogrešila,ne sećam se svega lol).Mi smo svi bili u fazonu "ma ćuti bre,lupaš gluposti".Niko to nije ozbiljno shvatao.

Ja sam se čak i u nekim trenucima smejala,ali u većini me je nervirala sa tim ponašanjem.Svakog dana sam slušala kako je debela,i da bude još gore,krenula je da meri rukama butine.

Ajde nekako,ali onog trenutka kada smo, ne samo mi kao njeno društvo,nego i druge osobe iz odeljenja primetili koliko je ona drastično skinula kilažu.Do te mere da su joj spadale farmerke.

I bila sam zla prema njoj.Znam da sam kasno to shvatila,ali bitno je da jesam.Bila sam jer nisam pokušala da se postavim na njeno mesto i da se zapitam "kako li je njoj?"

I shvatili smo da je to jako ozbiljno i da je preraslo u psihički problem.

Neću sad sve da pričam,ona će ovo čitati,ali mi je njena priča,ajd da kažemo,poslužila.

Od kada sam se smuvala sa Aleksom ja sam krenula da zagledam svoje butine.Tog meseca sam smršala 5 kila samo zbog kandide i još nekih bakterija,alergija,Bog sveti zna.

Stala sam ispred ogledala i gledala u sebe.U ruke,butine...

Krenula sam da ignorišem to.Rekoh sebi "ma idi bre,pretvaraš se u ... (drugarica)."

A onda sam otišla na more i moja nesigurnost je krenula da biva sve veća.Obukla bih kupaći i stala ispred ogledala i gledala bih dugo svoje telo i gledala svoje nesavršenosti.Usrećila bih sebe na kratko kada bih uvukla stomak.A šta onda bi sa butinama?

I onda sam shvatila.Ono najgore se desilo.Ja sam prestala da se osećam prijatno u svom telu.Ne volim ga.I kada sam napomenula da se ne osećam ženstveno,dobila sam komentar (pronaćiće se) u fazonu "kakva bre crna ženstvenost u tim godinama?!"

Smatram da baš u ovim godinama (pa na dalje) treba da se osećamo ženstveno.Da volimo svoje telo.Ovo su sada najgore godina i sve je zbrkano.

Nisam verovala kada mi je mama to rekla pre nekoliko godina.Sećam se kada mi je rekla "npr.nece ti se svideti nos."Pogledala sam u svoj nos i rekla "ništa mu ne fali,baš je super."

Pogađajte ko ovde ne voli svoj nos i razmišlja o operaciji?

Tako da smatram da je jako bitno osećati se dobro i ženstveno u svom telu.Jer ako ne,to nam se može odraziti na psihu i mogu nastati jako veliki problemi,a to dovodi nažalost,i do depresije.

E sada,naćiće se neki pametnjaković koji će reći "pa ako mislis da si debela idi u teretanu,ili ako si mršava,jedi više."

Mnogo je to lako.Treba napraviti i prvi korak i šta sve ne.

Evo imam drugaricu koja je jednostavno prirodno mršava (genetski,brz metabolizam) i koja je mnogo nesigurna u svoje telo.Ne prikazuje to mnogo,ali ipak kaže kako joj je.

Evo na primer ljudi mi non-stop govore "jaoo kako si niska!"Nemaju ono lošu nameru (i guess),ali stalno to slušam i nije prijatno.

"JAO SMANJILA SI SE!"budalo jedna,ne mogu se smanjiti,samo to mozes porasti😑

Ili "au jebote koliko si niska."

A najgore mi pada kada me tata,baba,deda gledaju sa razočarenjem što nisam visoka,pa kao da li ću porasti,kako je greota da ostanem ovoliko niska (btw ima valjda 1,60).

Dragi tata,baba (ti baba pogotovo) i deda vam je bitnije koliko ću ja biti visoka od tipa zdravlja?!

Okej ljudi,shvatila sam da sam niska,jel možete jebeno prestati da mi govorite kako sam niska?!Imam oči,vidim da sam niska,mislim da nije neophodno da mi trljate na nos!

I eto,tako je nastao moj kompleks nazvan visina.

Nije prijatno,ni malo.

Tako da ljudi,kada imate nekoga u svoj okolini,svog bližnjeg koji ima komplekse u vezi svog tela (izgleda),pomozite mu.Dajte ono što najviše možete!Nemojte biti kao ja prema svojoj drugarici.Užasno mi je zbog toga.

I zapamtite,nemojte nekoga da vređate na osnovu nečega što ne može da promeni.

Sigurna sam da su mi se desili neki ispadi u davnoj prošlosti,ali svi mi odrastamo i učimo dok smo živi.

Aaaaa sadaaa,pusa💋

* i da,ubuduće,ne zamerajte mi ako u početku napišem kako ću reći nešto,a ne kažem ili kažem nedovoljno,to je zato što su mi misli zbrkane dok pišem  i ne razmisljam puno.hvala*

y'all now your job