Ain't My Fault

Bok raja

    Mama mi je rekla da zapisujem svoje misli.Rekla sam joj da ih imam previše i da nije moguće sve da ih zapišem.Odgovorila mi je sa time da zapisujem samo one najbitnije.Ja ću to shvatiti kao misli koje ostavljaju najjači utisak (ili uticaj) na mene.Imala sam potrebu da ovo napišem.Ne znam zašto.

     Inače donela sam jednu bitnu odluku u svom životu.Biću ono što jesam.Biću luda,ispuštaću idiotske zvukove,imitiraću ljude,praviti glupe face,smejaću se,psovati,pušiti cigarete.Kome se ne svidjam neka produži.Nikada  neću skontati zašto ljudi vole da se bave tuđim životima.Kao na primer suditi nekome kakva je osoba po delima.Ok,nije da nisam to radila u prošlosti.Ali odrasla sam.Ljudi postaju zreliji godinama,zar ne?Malo pre sam spomenula to da sam pušač (još uvek u usponu).Da li to treba da znači da sam ja zla osoba koja maltretira druge ljude zato što volim da zapalim?Psujem.Da li sam nekulturna osoba koja vređa i ponižava ljude?Ne osuđujte ljude dok ih zaista ne upoznate.Imam drugarice koje puše.Jedna puši od šestog razreda.Dosta ljudi bi pomislilo da su izgasirani snobovi.Baš suprotno.Zabavne,druželjubive,pričljive,spremne da pomognu...

  Elem dosta o pušenju.Možda bude posebno poglavlje o tome.Želim da ovo poglavlje bude uvod.Nešto o meni,ali pre svega da napišem zašto sam odlučila da uopšte pišem o sebi.

  U meni  već duže vreme tinja ideja o tome da napravim,ne znam da li ovo mogu nazvati dnevnikom.Doduše ta želja nikada nije bila dovoljno jaka i nisam imala inspiraciju.Sve do danas.Moja drugarica mi je poslala link njenog prvog poglavlja.Ja kao svaka dobra drugarica
sam bez ikakvog pogovora ušla u taj link i pročitala njeno prvo poglavlje.Jako mi se svidelo.Ta moja želja je,odjedanput postala velika.Napisala sam joj poruku da bih volela da se oprobam u ovakom nekom stilu.Rekla je što da ne.I eto mene.Sedim u bijeloj haljini u hodniku svoje kuće na moru i imam utisak da sam devetnaestogodišnja trudnica iz XIX veka.Rekla sam to mami.Pitala me je zašto.Rekla sam joj da ne znam i da samo znam da se tako osecam.Dolazim do zaključka da jedan komad odeće čini čuda.E sada,glavno pitaLJe-šta ja očekujem od ovog kvazi dnevnika.Tačnije šta bi on trebao da predstavlja i šta ja želin da napravim od njega.Želim da ovo bude mesto gde ću da pišem o svojim osećanjima,o tome šta mi se desilo,o raznim glupostima koje pravim i o greškama.Želela bih da ovo nekome pomogne.Želim da mi ovo pomogne u mojoj promeni.Želela bih da upoznam ljude sa sličnim problemima kao što su moji.Da ljudi znaju da nisu sami sa tim problemima koje imaju.To je ono što zelim od ovoga.
   E da,umalo da zaboravim.Nešta malo o meni
   •krećem u prvi srednje
   • za Lazu sam
   •trenutno mi ništa više ne pada na pamet hihi

Nažalost,ovo je kraj.Mama se dernja na mene kako sam po ceo dan na telefonu.Vozdra!

*ovo poglavlje je posvećeno rezilijentno i hvala joj na coveru😘!*