Ain't My Fault

plašim se

Svima je već poznato da krećem u srednju.Do skoro sa bila baš uzbuđena i jedva sam čekala prvi dan srednje.Ono,od uzbuđenja mi pritisak skoči na 150.Ali bukvalno.I ta euforija je trajala sve do pre par dana.Evo šta je bilo.

Prvo da se vratimo malo unazad.Drugi dan upisivanja.Ot'šla ja do gimnazije i pita mene žena da li imam neku želju s kime bih volela da budem u odeljenju.I ja kažem ime svoje rođake koja mi je ujedno i drugarica.I ja sam već odavno pre toga bila u fazonu "to je već gotova stvar,ja i ona ćemo biti u odeljenju" i osećala sam se kao da je to već rešena stvar.Nisam opterećivala mozak sa nepotrebnim strahom "jao da li ćemo biti zajedno u odeljenju,šta ako ne budemo" i ta sranja.Dopustila sam,a mislim da sam i otpustila.

E sad pošalje meni rod'ca poruku "nažalost nismo zajedno".Ja sam bila u s h o k u.Kako jebeno nismo.Jebote.KAKO JEBENO NISMO ZAJEDNO U ODELJENJU!!?E sad da mi još više stanu na muku,moja drugarica iz osnovne (s kojom sam baš ok) ide ZAJEDNO SA MOJOM ROĐAKOM U ODELJENJE!Pa alooo ljudi.Zašto baš ja😭😭??Poludela sam bukvalno.

Ono fazon ne kontam.Dolazimo iz iste škole,imamo isto prezime,još im lepo kažem s kim bih volela da budem u odeljenju i oni me ne stave.Pa koji kurac su me onda pitali s kime bih htela da budem u odeljenju?!Skočio mi je pritisak zbog ovoga.

I ja sad kažem to tati i zamolim ga na napiše molbu da se već sada u toku raspusta prebacim u rođakino odeljenje,jer mi je isk glupo da se prebacujem kad budem krenula u školu.E sada,ja očigledno u poslednjih par dana privlačim samo baksuz.Pitam ja rođaku ko joj je razredni i ona kaže "klacar".Ja sam POLUDELA.
To je najveći frik,peder,ludak u školi.Lik predaje likovno i fazon pita te 100 dela,ti ne znaš jedno, da ti jedan.A izvini čoeče,šta je s preostalih 99?
I fazon čim sam saznala za to,stiže meni poruka od tate "poslao sam im mejl".I šta ja sada dođavola da radim?Tačnije,šta da mislim?Možda je taj klacar prema svom odeljenju dobar,možda nije?Hiljadu "šta ako" a ja to mrzim.Mrzim da pitam sebe "šta ako ovo ili šta ako ono".To mi ide na nerve.

Elem,da se vratimo na temu.Neki će se možda pitati "zašto praviš toliku dramu oko toga?"E sad ću vam reći.Meni bi bilo mnogoo lakše da se uklopim u novo društvo ako idem sa svojom rođakom u odeljenje zato što smo zajedno,a ona je ujedno i osoba koja eto,lako se uklopi.Ono pomagala bi mi oko svega. *upravo me je srce zabolelo i žešće sam se zabrinula*Ono bile bi smo parters in crime.
I eve zašto sam se još zabrinula.Videla sam da u moje odeljenje ide jedna nafurana gaserka (da li je moguće to reći?).E sad sad će isto biti komentari *kako znaš da nema još neki gaser?*Dobro pitanje.Ne znam.Možda ih bude bilo.Ali ova mi zadaje brigu zato što znam ko je ona.Mada,ja nju ne znam uživo.Ne znam kakva je u duši.Možda je dobra i gotivna.Ne želim i trudim se da ne sudim kakva je pre nego što se upoznam s njom.

A s jedne strane,šta ako je moje odeljenje ono iz snova?Šta ako budemo bili do jaja gang?Ako budem sa svima budem u ekstra odnosima?Ja se iskreno nadam.*moram da radim eft za strah*.Setih se nečega.Znači ovo je update-setila sam se one dve nedelje dok sam bila kod babe i dede.Setila sam se kako sam se brzo uklopila u društvo i svog dečka.To mi uliva nadu.Ono imam utisak mi ih je Bog namerno poslao da mi dokaže da nije tako kao što mislim?

I to je to rajo moja.Iskreno,mislila sam da će ovo poglavlje biti mnogoo kraće.A imam 600 i kusur reči.Nišća,znate šta treba da radite *vote i komentar* i molim vas pišite mi (možete i u komentaru,a može i preko poruke😀) šta da mislim i radim po pitanju ovoga što me je snašlo.

Ljubim vas!💋