Ain't My Fault

Moja promena

    U prvom poglavlju sam spomenula svoju promenu.Ja sam tek na početku svoje promene.Imam dva cilja:
  •da budem tumblr (ko to još ne želi)
  • da budem ono što uistinu jesam

Zašto želim da ova promena bude baš SADA?
-Krećem u srednju školu.Nema li boljeg trenutka od ovog?Nova sredina,novi ljudi,nova ja.E sada jedno pitaLJe-zašto da budeš ono što jesi?Zar nisi imala prilike u osnovnoj?Ne.Ili bar ja mislim da nisam imala.Ili jednostavno nisam imala preveliku želju za time.

Osnovna škola po pitanju mog indetiteta je bila,pa blago rečeno užas i katastrofa.Pre nego što sam krenula u školu bila sam baš opušteno dete.Bez kočnica.Sa svima kul.Sada mi treba vreme da se opustim u društvu.Da pričam svojim normalnim glasom.Da budem taj idiot sa bilo kime kao što sam sa svojim društvom.Izgleda da sam ovog leta nesvesno privukla novo društvo.Iskreno,samo sam prvog dana bila malo ukočena.Svakog sledećeg dana sve opuštenija.I dalje nisam dostigla taj neki vrhunac opuštenosti,ali brate.Ja se jebeno ponosim sobom.Mislim da je i onaj magarac  dostaaaa pomogao u tome da budem opuštenija.Isto tako Marija i Sofija.I njima puno hvala.

    E sada,kakva sam ja osoba bila u osnovnoj.Ćutala sam.Izbegavala sam da pričam sa osobama koje su bile izvan moje kompanije.Kontakt sa dečacima je bio jedna velika nuletina.Za to ću okriviti njih.Gade se devojčica.g a d e.Ne moram više objašnjavati zašto sam zarđala po pitanju muških.I pritom su dibidus ružni.Prećerali su ga.Nikada nisam iskazivala svoje mišljenje.Kada bi me napadali ćutala bih.Nikada sebi nisam bila dovoljno dobra.Kada bih pričala sa nekim s kime inače ne pričam baš (to znači j e d v a),moj glas bi bio tako r e t a r d i r a n i imala bih utisak da izgledam i zvučim kao jebeni r e t a r d.Želim da sa svima budem mentol slobodnog duha-ja.Želim da sa svima budem dobra.Želim da zapadnem u odeljenje gde će svi biti debili (u pozitivnom smisli hehe kao ja).Tata mi kaže da to nije moguće.Ja kažem suprotno.Verujem u suprotno i "nemoguće".Ovo je psihički deo promene.Sada idemo na fizički deo.

ŽELIM DA BUDEM TUMBLR!Želim da se oblačim tako.Želim da moje okruženje (ciljam na sobu) bude tako.Ali eve problema.Ja sam nevidjena škrtica i cicija.Kada odem u neku radnju i vidim neki komad odeće,prvo gledam cenu,napravim neku razočarajuću facu u fazonu "jedi govna".A najjače je to što ja imam para.Samo mi je žao da kažem tati da mi se to sviđa,a čovek mi lepo kaže da se ne ustručavam i kažem da mi se sviđa pa sad šta košta da košta.I to mrzim kod sebe.Jebem ti gene.
   I da,triba mi motivacija (pravi mi se poglavlje što se tiče motivacije).A je je nemam ni 0%.Ove godine sam je totalno izgubila i nemam volje ni za čim,ali baš ni za čim.I postala sam prava lenčuga.Mrsko mi je čak i disat.
   Npr.mnogo volim da čitam knjige.Za ceo letnji raspust sam pročitala samo dve.Toliko o mojoj lenjosti.
   Ono raja,ne znam šta još više napisat što se tiče ovog poglavlja i do sledećeg pusaaa💋

*ne zaboravite vote i komentar heh*