NAĐI ME ( 2. DEO TRILOGIJE ) ŠTAMPANA

17. POGLAVLJE

      ... Aleksa... 

Otišao sam glavom bez obzira. Nigde se nisam zaustavljao dok sam se vraćao u Beograd. Želeo sam odmor i bio mi je potreban. Za besmislice nisam mogao da brinem.

− Hoćemo li u provod večeras? − upitao me je Boban ulazeći u sobu. Ležao sam na krevetu.

− Ja sa tobom ne idem nigde jer ćeš se žaliti kod oca kako te kvarim.

− Dobro bre, bato. Ja sam pokušavao da ti nagovestim da je on tu, ali nisi slušao. Sledeći put, načulji uši − skočio je na krevet kao klinac od devet godina.

− Sledeći put, neću imati strpljenja da te slušam. Nisi zanimljiv, uopšte − udarim ga po ramenu.

− Stvarno? Tvoje bivše smatraju da sam veoma poželjan u ženskom društvu.

− Dobro je te im greješ krevet inače ne bi mogle nikog da nađu. E moj brate, ja sam znao da si glup, ali toliko... Stvarno...Idi leči taj svoj niskofrekventni mozak, molim te. Iš − mašem desnom šakom; ne mogu više! Ceo svet se urotio protiv mene.

− Imaš ims?

− Šta je to?

− Muški pms. Nadam se da nećeš početi da krvariš... E to bi upropastilo moje planove.

Gađam ga malim jastukom.

− Uzmi te planove i nabij ih u guzicu. Jasno?! Ne pojavljuj mi se na oči dok ne saznaš nešto o maloj! − podigao je ruke u znak odbrane ustajući. Povukao se iz sobe.

− Saznao sam nešto o maloj! Ali ti sad namerno neću reći −doviknu iz dnevne sobe.

− Super! Boli me uvo! – uzvratim mu okrećući se na bok.

− Dobro, može to i kasnije.

Slažem se. Prebacio sam jorgan preko sebe jer je hladnoća naglo prostrujala mojim telom. Izgleda da ću večeras opet sanjati nju.Urekao sam sebe kao i svaki put. Čim sam ugledao njeno lice i čuo sebe kako je dozivam, probudio sam se. Ustao sam iz kreveta i odmah otišao u kupatilo. Primakao sam se lavabou ne obraćajući pažnju na lice u ogledalu. Sagnuo sam se i umivajući se, mislio o njoj. Dođavola! Uvukla mi se pod kožu poput crva.

− Tako ti i treba, Aleksa − naglas izgovorim svoje ime. Nije još ni svanulo, a ja ne želim više da spavam. Ona je stvarnost u snovima jednog sanjara.

Zazvonio mi je telefon. Odmah sam se vratio u sobu i javio se. Nisam obratio pažnju na ime osobe koja me je pozvala jer je sigurno hitno.

− Molim?! − nesvesno, oštro upitam.

− Loše vesti, brate. Izvini ako sam te probudio. 

− Nisi, budan sam. Pevaj − sednem na kraj kreveta i nervozno prolazim levom šakom kroz kosu pošto se u desnoj nalazio telefon.

− Olivera se probudila iz kome − šok i neverica su se smenjivale na mom licu.

− Zajebavaš?! − opet povisim ton.

− Ne bih se šalio sa tim. Imam još gore vesti. Prijaviće Valeriju za guranje niz stepenice. Mislim da smo najebali.

− Misliš?! Uf! Šta ćemo? Da je ubijem ili da čekam dok ne pozove advokat Valeriju i kaže joj vesti? − nasmejem se na prvu ideju.

− Bolje je da čekamo. Valerija će biti pozvana na sud tačno dan posle Andrijanine svadbe − dohvatim rukom paklicu sa komode i pripalim jednu cigaru.

− Super, Isidora će me ubiti.

− Isidora već zna. Ona mi je i javila. Brine se za Valeriju.Saznao sam sve o maloj i poslao sam ti na gmail. Pročitaj.

− Posle ovih vesti, mala me uopšte ne interesuje. Pozovi Popadića oko 8h. Objasni mu situaciju. Ja ću očekivati vesti od tebe, brale. Javi mi se.

− Ok. Pozdravljam te.

Koga da zovem? Ovo pitanje mora da se reši. Inače, gotov sam. Milan će me pritegnuti jer se nisam ranije pobrinuo za Oliveru, ali iskreno, nadao sam se da će umreti, u najgorim mukama, podrazumeva se. Ček, imam pravo rešenje.Ulazim u Viber i tražim broj mog najboljeg prijatelja,Enrika. Ima da me zadavi što ga ometam u ovo doba noći. Pritisnem zelenu tipku i prislonim telefon uhu.

− Amico mio! (Moj prijatelju!)

− Enrike, mi sei mancato molto (Enrike, mnogo si mi nedostajao).

− Cosa posso fare per il mio Serbo preferito? (Šta mogu daučinim za mog omiljenog Srbina?).

− Ho un problema, grande. Ti ho parlato di Valeria, la miaragazza... (Imam problem, veliki. Pričao sam ti o Valeriji, mojoj devojci...).

− Sì, sì. È successo qualcosa? (Je li se nešto desilo?).

− Sì, aveva genitori cattivi. Il padre finì in prigione e suamadre era in coma. Si è svegliata e ora vuole essere vendicataper Valeria. Andiamo (Da, imala je loše roditelje. Otac je završio u zatvoru, a majka joj je bila u komi. Probudila se i sada želi dase osveti Valeriji. Posavetuj me).

− Come sempre Se la ragazza sta cercando aiuto, aiutala.Non fare nulla senza la sua conoscenza. Credimi, ho pensatoche fosse più difficile (Kao i uvek. Ako devojka bude tražila pomoć, pomozi joj. Nemoj raditi ništa bez njenog znanja. Veruj mi,to sam shvatio na teži način).

− Grazie per il consiglio. Ma ti ho chiamato per un altromotivo. Ho bisogno di un'arma (Hvala ti na savetu. Ali, zvaosam te iz drugog razloga. Potrebno mi je oružje).

− L'arma? Sei pazzo? Non rendersi stupido. Se vienibeccato dalla polizia, abbiamo fottuto. Hai capito? (Oružje? Jesili poludeo? Nemoj da se praviš glup. Ako te uhvati policija, najebali smo. Shvataš?).

− Non l'ho fatto. Mi sei debitore (Nisam. Duguješ mi).

− Ti devo cazzo... Okay. Manderò l'aereo domani Paghi incontanti o con carta di credito? (Jebeno ti dugujem... Dobro.Sutra ću poslati avionom. Plaćaš kešom ili kreditnom karticom?).

− Buona buca Mi aspetto l'arma dopodomani. Ciao, fratello(Dobra fora. Očekujem oružje prekosutra. Pozdrav, brate.).

− Ciao, ama tuo fratello. (Pozdrav, ljubi brat.)

Telefon isključim i bacim na noćni ormarić. To je sređeno.