NAĐI ME ( 2. DEO TRILOGIJE ) ŠTAMPANA

13. POGLAVLJE

... Aleksa... 

Zaustavio sam auto na parkingu jedne pečenjare. Izašao samiz auta i zaključao vrata. Laganim hodom, došao sam do stepenica i popeo se. Pečenjara je bila ograđena drvetom što joj jedavalo izgled brvnare. Seo sam napolje za prvi slobodan sto.

Izvadio sam iz džepa mobilni i novčanik. Primetivši dva propuštena poziva na ekranu, prevrnuo sam očima. Niko me neće zaustaviti u mojoj nameri.

Konobar je došao. Ćelave kose, mršavog tela i crnih očiju,podsetio me je na robijaša. Nosio je plave pantalone i belu košulju. U jednoj ruci je držao blokče, a u drugoj hemijsku olovku.

− Dobar dan, želite li nešto poručiti? − njegov akcenat mi je u početku bio čudan. Nisam do sada sreo čoveka koji tečno priča i dobro akcentuje reči.

− Jednu kafu. Voleo bih da jedem. Šta nudite? − upitao sam jer menija nije bilo na stolu.

− Imamo sve, ali preporučio bih vam dragačevski kupus i neku salatu, na primer srpsku.

− Koliko je porcija kupusa?

− 300 dinara.

Klimnuo sam glavom.

− Onda ćete mi doneti dve porcije i srpsku salatu − zapisao je u blokče sve što sam rekao.

− Dobro, onda ću vam doneti prvo kafu. Za 20 minuta jelo će biti spremno.

− Držim vas za reč.

Otišao je. 

Ostao sam sam sa svojim mislima.Jedne večeri, nešto je puklo u meni. 

Odlučio sam da odem...Da pobegnem što dalje od ovog mesta, od ljubavi... Od nje. Morao sam da je ostavim, ali me je neka sila vukla ka njoj bez obzira što je mrtva... Bez obzira što sam ja mrtav.

Te večeri sam konačno uspeo da zaključam srce jednom odlukom koja će možda još više upropastiti moj život.

− Oče, to je moja odluka. Nemoj se mešati.

Udario je šakom o sto ustajući.

− Ako odeš u SAJ, napraviće od tebe ubicu. Krvoločnog ubicu. Shvataš li sad zašto brinem?! − odmerio sam ga. Primećujući da je dosta smršao i da mu odelo stoji kao da je veliko,zapitao sam se da li sam ja kriv zbog ovoga? Da li zaslužujemda patim?

− Tata, moj život – moja odluka. Postupam kako mislim da je ispravno.

− Ponekad nas ispravnost odvede u tamu iz koje ćemo kasnije teško izaći. Sine, razmisli još malo. Razmisli o svemu što gubiš kada odeš, molim te.Ugrizao sam donju usnu bledo gledajući u njega.

− Već sam izgubio sve.

−Aha, tako znači. Kaznićeš sebe jer si jednom pogrešio? Na greškama se uči, Aleksa. Da je ovde tvoja majka, isto bi rekla. −iskezio sam se cinički.

− Ali nije. Mrtva je zbog tebe... Zbog mene...

− Gledaj u budućnost, ne u prošlost. Stvori ispred svojih očiju sliku svoje porodice. Da bi ispunio najdublje želje, prvo se moraš dobro zamisliti. Posle krećeš sa najlakšom, pa dokle stigneš. Nemaš puno vremena na izbor.

− Imam, oče. Zato idem u SAJ.

Primetivši da ne može da me urazumi, predao se.

− Za nekoliko godina, srešćeš potpuno nepoznatu osobu zbog koje će ti srce zaigrati, razum pomutiti, a glava vrteti. Tada ja ću se smejati jer sam predvideo ono što ti Aleksa, nisi mogao. 

Bio je u pravu.