𝑪𝒓𝒗𝒆𝒏𝒂 𝒛𝒂𝒌𝒍𝒆𝒕𝒗𝒂🔚

XIII

Uđem u spavaću sobu mog oca. Dejana je pospremila krevet, prozračila i ostavila da sunce uradi svoje i izvuče tamu iz sobe. U uglu je mali radni stolić sa dvije male ladice. Na njemu je rokovnik pa uzmem i otvorim stranice zabilježene koncem. Oči mi padnu na ono napisano.

– Draga moja Jejo. Baš kako sam završio razgovor s tobom mila, pade mi na um da bih ti trebao napisati par riječi. Jebi ga sine, sutra idemo na gadove, nije da me strah ili išta, čekam to toliko dugo, ali opet nikad ne znaš. Napisat ću ti koju pametnu da imaš od svog ćaleta, ako me neki od zmijaća nagradi odlaskom kod svetog Petra prije vremena. Dat ću ovo Crvenom da te nađe i preda ti, jer jedino na ovom svijetu njemu vjerujem. Zato mislim da i neće biti potrebe za ovim, jer da će nešto loše da se desi on bi to već video. Čuj Jejo, ti znaš da sam ja uvijek želio najbolje za tebe, i da sam te čuvao najbolje što sam znao. Znam ja da si ti predivna žena i da si zaslužila naći čovjeka vrijednog sebe, ali da si se uvijek plašila svega. I znam da sad kolutaš očima i pitaš se koji je vrag tvom matorom, ali tvoj stari je znao iako nije bio s tobom. Trebao ti je netko da te razumije, da bude tvoje sve. Netko sličan tebi. Onaj koji će ispuniti tvoje srce jednog dana kada mene ne bude. I, nemoj da misliš da sam provodadžija i da ti naturam nešto, ali Jejo  želim da znaš da bi tvoj stari bio najsretniji mrtvac na svijetu kada bi ti sve svoje pronašla u Mladenu. I on je jadnik kao i ti. Nikada nije našao svoju drugu polovicu, jer znaš i sama mila kako je teško objasniti ljudima da si drugačiji. Ne mogu svi isto podnijeti činjenicu da postoje ljudi s darovima. Nekako sam u svojoj glavi stvorio sliku vas dvoje kao savršenog spoja i vjeruj mi ni tebe, ni njega ne mogu zamisliti s drugim partnerima. Bilo me je frka kako vas spojiti s obzirom da on ni ne zna da postojiš, ali smislio sam. Ako ne riknem reći ću mu za tebe i povesti ga sa sobom kada ti budem dolazio. U onom pismu što sam ti ostavio za njega rekao sam mu neke stvari, zamolio ga da učini svom Stoletu poneku uslugu i da se brine za tebe. Nadam se da ćeš ako ja riknem uz Mladena naći svoju sreću sine. Imate sve za lijep život, posao, mladost, a sada imaš i kuću koju si toliko sanjala. Kupio je Stole onu prokletinju, izvukla mi je dušu dok je nisam otplatio, ali ne kajem se sine, sada je tvoja. Od srca tebi ćale ostavlja te zidove. Jebi ga, ne znam ni što sam odužio ovoliko, popio sam par piva pa me nahvatale emocije, sav sam kao neka plačljiva baba. Odoh sad na posao dežuram do četiri, pa ubiti koji sat dok ne krene akcija. Volim te Jejo! Tvoj Stole!–

Stegnem rokovnik uz sebe, nije on stigao ni listove istrgnuti, a kud ih dati Crvenom. Nije on slutio što ga čeka te zore ni da neće imati prilike ovo poslati do mene. I opet je jasno koliko je bio poseban. Koliko je unaprijed razmišljao. Crveni nije znao za mene, a on je za njega ostavio pismo u mojim rukama. Ovo je napisao i mislio dati njemu, što znači da bi mu prije akcije ispričao da postojim, ali nije uspio. Što se sve mom ocu motalo po glavi nikada neću saznati, ali jednu je stvar sasvim jasno rekao. Želio je da nađem sreću uz Mladena. I baš zbog toga što je to bila njegova zadnja želja htjela ja to ili ne sve me vuče Crvenom poput magneta. Ni ne znam čovjeka kako treba, a sve moje samo želi biti s njim. Moj je otac želio da moje srce nakon njegove smrti ne ostane dugo prazno i zato je u sve uključio Mladena. Je li on nekako u podsvjesti znao da će umrijeti? Pismo za Mladena poslao mi je dva mjeseca prije, koliko vidim u njemu mu je pisao o meni, a ovdje je imao plan da mu ipak kaže za mene, čak što više da nas upozna. Što je znao, što je slutio, zašto je učinio sve ovo? Toliko misli mi se mota po glavi da više ne znam gdje sam. Zvuk mobitela me prekine. Crveni je.

– Mlađo! Jesi dobro?

– Hej, evo me. Živ sam. Skrpan, ali živ. Dobro je prošlo, vraćamo se nazad. – odahnem, Bože hvala ti.

– Skrpan? Zašto skrpan, što se dogodilo?

– Ma, okrznuo me metak, sve je u redu.

– Krećem odmah u stanicu. Bila sam danas tamo, od sutra smo Dejana i ja u laboratoriju.