Paranoia | Ante Rebić |

3.

Ante Rebić

"Lara!", viknuo sam kada sam je ugledao na prakiralištu aerodroma, nasmiješila se, pa mi utrčala u zagrljaj, "Ajme, udebljao si se!", vrisne od uzbuđenja, a ja sam u blagom šoku. Ovo je prvi put da me zagrlila.

"A ti si i dalje na istoj kilaži!", kažem kroz smijeh, pa je zagrlim jače i ne puštam. "Koji je to parfem?", pitam, predobar je. "Joj, nemam pojma, neki koji mi je Andjela kupila.", slegne ramenima, pa se odmakne od mene, "Jao, kako smo zgodni!", kaže, a ja sam se počeo smijati.

"I ti možeš proć.", kažem kroz smijeh, a ona me zvekne u rame. "Ajmo kući.", rekao sam, a ona se nasmiješila. Otvorio sam prtljažnik, pa stavio kofere u njega. Sjeli smo u auto i ja sam ga upalio, pa ubacio u prvu i krenuo.

"Andja ti šalje pusa.", rekla je, "I ti njoj, i nek ljubi malog.", nasmiješim se. "Tako mi je drago što te vidim, al ozbiljno.", naslonila se na moje rame, pa me još jednom zagrlila.

"I meni.", poljubio sam je u kosu, a ona se odmaknula i nastavila tipkati po mobitelu. "Ja imam trening od 16 do 20, pa možeš malo razgledati grad dok me nema.", kažem, "Može, super.", nasmiješi se ona, a ja skrenem u svoju ulicu.

"Nisi rekao da imaš dvorac!", Lara je raširila oči kada sam se parkirao u svoje dvorište. "A jebiga, Deliji se sviđala tako velika kuća. Planiram ju prodati i kupiti nešto manje.", slegnem ramenima, pa izađemo van iz auta.

Uzeo sam kofere iz auta i došao do ulaznih vrata, pa ih otključao i pustio Laru unutra.

"Ajme, prelepo je!", nasmiješila se, "Je, da.", kažem, pa joj unesem koferu u gostinjsku sobu, gdje je nekada spavao Filip.

"Ova kuhinja je san snova!", znao sam da će joj se svidjeti, ona voli kuhati kao i Andja. "Ovdje će se mnogo kuvati.", pljesnula je rukama, a ja sam se počeo smijati. Stvarno je vrijeme da pojedem nešto kuhano.

"Ja moram ići, da ne zakasnim. Evo ti rezervni ključ i radi šta oćeš.", predao sam joj ključ i ona je kimnula. Stvarno joj vjerujem, inače joj ne bih ni dao ključ.

"Kada si kući?", pita ona, "Oko 20:30, zašto?", pitam, pa prebacim torbu za trening preko ramena. "Pa skuvat ću ti nešto, sigurno ćeš biti gladan.", nasmiješila se.

"Dobro, dobro. Ali razgledaj grad slobodno, ostavljam ti i auto, mene kupi Rade.", pokažem joj na ključ od auta na šanku. "Hvala! Sretno na treningu!"

"Hvala mala, vidimo se!"

************

Larissa Lalić

Skoro je 22 sata, a Antiše još nema. Uzdahnula sam, pa pospremila stol, neka jede kada dođe. Ja sam preumorna da ga čekam.

Ugasila sam svjetlo u kuhinji, pa otišla u svoju sobu. Skinula sam se u pidžamu i legla na krevet, pa se pokrila dekom. Nadam se da je s njim sve u redu, ne želim ga zvati, da ne budem dosadna.

"Lara!", čujem ga kako viče iz hodnika, "Tu sam!", odgovorim, a on uđe u sobu. "Hej, oprosti, bio sam na cugi s dečkima. Nagovorili me.", zagrizne usnu, "Nema veze, ako si gladan, večera ti je na štednjaku.", nasmešim se.

"Ajde, dođi samnom.", uhvati me za ruku, pa me povuče, "Ma budalo, spava mi se! Beži tamo!", počela sam se smejati, "Ne želim sam jesti!", viče on, pa me postavi na noge.

"Ma ti nisi normalan, stvarno.", uzdahnem, pa navučem vestu na sebe i odem s njim u kuhinju. "Jel se ljutiš?", upita, "Zašto bi se ljutila?", zijevnem.

"Pa nisam ti ništa javio, a tek si prvi dan ovdje.", ugrize se za obraz, "Ma nema veze, pa imaš ti svoj život. Ja sam bila u gradu, pogledala film, skuvala, pojela...",  nabrajam ja, a on mi se smeška.

"Ljuta si.", promrmlja, pa krene jesti, "Ma nisam, bre! Zašto to misliš?", uzdahnem, "Ajde, neću više tako, dolazit ću na večeru, i ručak.", podsmijehne se.

"Ja uopće nisam ljuta, ne znam o čemu pričaš.", slegnem ramenima, "Jesi, jesi.", dobro, možda malo. Mislim, mogao je javiti, već bih prije otišla u krevet.

"Uglavnom, sve je u redu. Kako je bilo na treningu?", sjednem za šank, "Ma super, laganini.", kaže, "Lara, ovo je tako fino.", vidim, trpa u sebe kao da mu je zadnje.

"Učila ja od Andje.", nasmešim se, "Prefino... Hoćeš ujutro samnom i Radetom na kavu?", upita, "Može, probudi me."

"Ajde, neću te više maltretirati, idi spavati.", stavi tanjur u sudoper, pa mi se nasmeši. "Ajde, hvala Bogu.", zijevnem. "Laku noć.", krene proći pored mene, pa me poljubi u kosu.

"Laku noć!", nasmešim se, pa odem u sobu.

Drago mi je što ga imam.