Paranoia | Ante Rebić |

14.

Larissa Lalić

"Kamo ćeš ti?", zbunjeno gledam Antu dok oblači jaknu, "Na šišanje.", promrmlja, "Šišanje? A gdje je nestalo ono ja se šišam samo u Italiji?", dignem obrvu.

"Našao mi je Filip frizera.", slegne ramenima, "Čudan si u zadnje vrijeme.", uzdahnem. "Ma čini ti se.", navuče on tenisice, pa izađe van iz stana, a ja zgrabim mobitel i nazovem Filipa.

"Molim?", Filip se javi, "Šta se događa s Antom?", pitam, zadnjih dva dana je čudan i distanciran. Živcira me.

"Od kud da ja znam?", pita Filip, "Filipe, ti si leva polovina njegova mozga. Gukni.", postajem nervozna. "Lara, opet si si nešto zamislila.", samo ti njega brani, mislim si.

"Ja ne verujem, stvarno nećeš da mi kažeš?", pitam, "Nemam ti šta reći.", kaže on, "De, daj mi Hanu.", promrmljam.

"Hej, Lari.", javi se Hana, "Hej, jel mi možeš bar ti reći što se događa?", uzdahnem, "Aj pričekaj.", kaže, pa je čujem kako govori Filipu da sam joj prekinula liniju i da ide spavati.

Prekine onda ona meni, pa me nazove sa svog mobitela.

"Hej.", javim se, "Nemoj molim te nikome reći da sam ti ja rekla.", prošapće, "Reci Hana, molim te.", "Ante je upoznao neku curu s djetetom neki dan u kafiću, sreo ih je nakon par sati u dućanu i odveo ih na sladoled. Ta cura je frizerka i inače šiša Filipa, a danas šiša Antu. Navodno se ona Anti jako sviđa, i jako se povezao s dijetetom.", dok je Hana pričala, meni se svet rušio.

Ante je moj navodni najbolji prijatelj i dečko koji mi se nenormalno sviđa. Pa skoro kao da živi samnom!, "Ne verujem.", promrmljam, a suze mi klize niz lice.

"Žao mi je Lara.", Hana uzdahne, a ja počnem glasno plakati, "Koje je to djubre!", vrisnem, "Lari, smiri se molim te."

"Oprosti, čujemo se sutra.", prekinem poziv, pa nastavim plakati.

Sve one njegove priče o nekoj ljubavi, vezi i pažnji padaju u vodu. Djubre, obično.

**************

Lucia Nikolić

"Evo moje cure!", mama je dovezla Doru taman kada sam završila s Antom. Dora mi je utrčala u zagrljaj i ja sam je poljubila u obraz.

"Vidi tko ti je ovdje, Ro.", pokažem na Antu, a ona se nasmiješi, pa potrči k njemu. On je uzme u naručje i poljubi je u obraz. "Idem ljubavi, vidimo se sutra.", mama me poljubi u obraz i ja joj mahnem.

"Bok, baka!", Ro mahne mami i ona joj pošalje poljubac, pa izađe van iz salona.

Sjednem za recepciju i počnem raditi obračun dok se Ante igra s Ro.

"Znači, ti si ta kurvetina!", neka djevojka uđe u salon i lupi šakom po mojoj recepciji, "Izvolite?", dignem obrvu, a ona pogledom prostrijelji Antu.

Aha, sad mi je jasno.

"Djubre obično!", viče ona na Antu, a ja bi je najradije zatukla jer jede govna pred djetetom. Otmem Anti Ro i začepim joj uši.

"Šta radiš scene pred dijetetom, jesi ti normalna?", Ante je ostao smiren, "Ma djubre, mene karaš, a ovu zavodiš, jel!?", opet viče. Pa bože.

"Tebe karam jer ti to želiš.", odgovori on njoj, "Stvari su ti ispred salona, ne želim te više vidjeti!", opet drekne, pa izađe van iz salona, a ja spustim Ro na pod.

"Ne znam šta je ovo bilo, ali nije bilo nimalo ugodno.", kažem, nisam još imala ovakvih situacija u životu. Ante uzdahne, pa mi ispriča njihovu priču.

"Pa, žao mi je. Mislim, ne znam još ni tebe, a kamoli nju.", slegnem ramenima, "Ljutiš se?", pita Ante.

"Ma ne, samo mi je žao da Ro to sluša.", uzdahnem. "Oprosti.", kaže Ante i ja kimnem. "Ispao si šupak, malo.", iskreno kažem.

"Da, znam. Ali mrzim kad su ljudi neodlučni, a ona je definicija neodlučnosti.", kaže. "Ne znam šta da kažem."