Paranoia | Ante Rebić |

8.

Larissa Lalić

"I? Hoćemo razgovarati o onome ujutro?", Ante i ja smo trenutno u autu, idemo kod mojih na večeru. "O čemu?", pravim se glupa.

"Znaš ti dobro o čemu!", kaže on, a ja slegnem ramenima, "Nemam pojma o čemu pričaš.", "Pričam o tome kako si mi popušila ujutro.", pogleda me, a ja raširim oči.

"Ja? Ma ne pričaj gluposti.", pojačam radio, a on ga smanji. "Mala, ti mene zezaš.", kaže on, a meni malo fali da ne prasnem u smeh. "Ja stvarno ne znam o čemu ti pričaš.", zagrizem se za obraz.

"Ajme, nerviraš me.", nasloni se u sjedalu, a ja se okrenem prema prozoru i nasmešim se. Zašto sam napravila ono ujutro? Jer nisam mogla više izdržati, da ga ne dotaknem onako kako treba. Htjela sam ga zadovoljiti, na bilo koji način. I želim da se sjeća toga.

"Već su tu.", Ante pokaže na Filipov auto, pa uđe u dvorište i sparkira se. "Luka i Andja su s njima, jel'?", pitam dok izlazimo iz auta.

"Da, da.", Ante se nasmeši, a ja uđem u kuću, "Majko!", viknem,  a majka mi uleti u zagrljaj. "Lutko, moja! Kako si mi falila.", izljubi me celu.

"A gle mog Antišu, zgodan kao i uvek!", izljubi majka i njega. Ušetamo u boravak, i svi su ovde. Najlepši prizor. Cela obitelj na okupu.

"Seko!", brat me zagrli, "Momčino, gde ti je žena?", upitam, "S malim u sobi, presvlači ga.", kaže brat, pa ode pozdraviti Antu.

Ja sednem na kauč pored Filipa i uzdahnem, "Šta je?", pita on, "Šta bi bilo?", "Zašto je ovaj tvoj kreten tako dobre volje?", pita Filip, ali tiho.

"Nije moj, i ne znam.", odmahnem glavom, pa obliznem usnu. "Ma jebem vam mater, šta skrivate!?", super mi je vidjeti Filipa ovako iznerviranog, presmešan je!

Ante Rebić

"Ma, razumin ja sve.", ušao sam u priču s Larinim bratom, "I tako, šta ima kod tebe? Jesi našai koju malu?", trkne me ramenom. "Jesan, jesan.", podsmijehnem se.

"Nemoj se ništa podsmijehivati, s razlogom sam te pitao i dao si dobar odgovor. Pazi mi na nju.", nasmiješi se i ja kimnem, razumijemo se mi.

"E, aj trebam te na sekundu.", Filip me uhvati za nadlakticu i odvuče me u kupaonu, "Šta ćeš me jebat?", počnem se smijati.

"Ne, ali imam osjećaj da si ti nekog jebo.", zaškilji Filip, a ja pras u smijeh. "Nisam jebo, kunem ti se.", kažem kroz smijeh.

"Šta je onda!?", Filip se uhvati za glavu, žao mi ga već. "Popušila mi je za dobro jutro.", kažem, a Filip se počne smijati.
"Zajebavaš me, jelda?"

"Ne, ozbiljan sam.", složim ozbiljnu facu na sekundu, pa se i ja počnem smijati. "Ja ne vjerujem! I šta sad?", pita Filip. "Nemam pojma, ne želi razgovarati o tome.", slegnem ramenima.

"Znači, doslovno je došla i popušila ti?", Filip je u šoku, "Da, i onda si me ti nazvao.", kažem kroz smijeh, "Kako ja uvijek nazovem u najgorem trenutku!", smije se i on.

"Pa dobro, jel ti se sviđa ona?", "Pa, sve više i više.", kažem, "Zato jer ti je popljugala ili?", Filip se opet počne smijati. "Ma ne, budalo. Mislim i to je plus, ali i inače mi se sviđa. Mislim, jebeno mi je privlačna a i volim tu njenu slatku osobnost.", uzdahnem.

"Pa napravi nešto onda!", zvekne me u rame, "Sve u svoje vrijeme.", namignem mu, pa izađem iz kupaonice.

"Gde si bio?", Lara me zaustavi u hodniku, pa me pogleda s podignutom obrvom, a Filip samo prođe pored nas, "U kupaonici, zašto?", podignem i ja obrvu uz smiješak.

"Hm, dobro, vjerovat ću ti.", okrene se i pokuša otići, ali je ja uhvatim za ruku i okrenem je prema sebi. "Sada ćeš morati biti tiho, ako ne želiš da te mama i tata čuju.", zaguram joj ruku u gaćice, pa je počnem prstenjačiti.

"A! Šta radiš!?", glasno prošapće, pa me uhvati za nadlakticu,

"Samo vraćam uslugu."