Paranoia | Ante Rebić |

5.

Ante Rebić

Večer ide glatko, upoznao sam Laru sa suigračima i njihovim djevojkama, odmah se uklopila u društvo.

A i ona je stvarno veseljak, pa nema nikakvih problema, pleše, pjeva ali ne pije.

"I? Šta vi mutite?", sjedne Rade pored mene, "Ma šta bi mutili? Ona mi je samo najbolja prijateljica.", slegnem ramenima, "Aha, ne seri. Zašto ne pokušaš nešto s njom?", pita.

"Nisam još za ništa, s nikim. Sjebala me Delija, i to jebeno.", uzdahnem, "Ma daj! Ko ju jebe! Pa one su toliko različitite, da mislim da se nemaš oko čega brinuti.", nasmješi se on.

"Nije još vrijeme za bilo kakvu vezu, vjeruj mi.", kažem, pa eksam svoj stock, "Ma, pričaš gluposti.", Rade odmahne rukom, a ja sam ozbiljan. I inače sam ljubomoran, a sada bih bio još više jer me ona koza prevarila.

Mislim da se nijedna ne bi mogla nositi s tim. "Ante, mala ti je zakon!", Alessio ma potapša po ramenu, a ja se samo nasmiješim, džabe mu objašnjavat, pre pijan je.

Tražim Laru pogledom, pa je vidim kako razgovara s nekim muškarcem. Progutam knedlu, jer ne mogu reći da me nije zasmetalo. Nekako mi je nelagodno, postao sam anksiozan.

Nakon par trenutaka, ona mu mahne, pa sjedne pored mene. "Ništa jadnog nisam razumela.", počne se smijati, volim njen naglasak. Nekako mi je seksi.

"Pohvatat ćeš kroz par dana, nije talijanski tako težak.", kažem, "Nekako si mislim da je i bolje šta ne znam šta mi je rekao.", nasmiješi se opet.

"Jesi umorna?", upitam je, a ona se nasloni na mene, "Malo, noge me ubijaju.", kaže, pa skine štikle i stavi noge meni u krilo. "Hoćeš da idemo kući?", prebacim ruku oko nje.

"Jel bi to bio problem?", pogleda me i ja odmahnem glavom, pa trknem Radeta laktom, "Idemo?", "Može, i ja sam gotov.", Zijevne, ma dosta je, skoro je 4 ujutro.

Pozdravimo se sa svima, pa ustanemo od stola i izađemo van iz kluba. Rade preda Lari ključeve, pa sjednemo u auto.

Larissa Lalić

"Pazi, kvačilo malo šteka, moram na servis uskoro.", Rade se javi sa zadnjeg sedišta, "Blago meni.", nasmejem se, pa ubacim u prvu i krenem.

"Hoćeš da ja vozim? Nisam puno popio.", pita Ante, "Ma ne, mogu ja. Neću zaspati, ne brini.", kažem, pa ubrzam. Hvala Bogu šta Rade živi samo par kuća od Antiše, lepo će doć po auto ujutro.

"Skreneš ovdje.", kaže Ante i ja kimnem, pa ubacim u nižu i skrenem. Evo, ova cesta mi je već poznata. "Znam sada dalje.", zijevnem.

Zaustavim se ispred kuće, pa ugasim auto, "Jel ćeš doć do kuće, Rade?", pitam ga, "Oću, oću.", nasmeši se, a mi izađemo iz auta i mahnemo mu.

Ante je otključao vrata, pa smo ušli u kuću, skinula sam štikle i bacila se na kauč, "Prestara sam ja za ovo.", promrmljam, a Ante se počne smijati, "I ja.", sjedne pored mene, pa upali televizor.

"Prekosutra letim za Beograd.", kažem, "Već?", Ante me pogleda, "Da, moram. Ne mogu cure dugo ostavit s toliko posla.", uzdahnem.

"Ma dobro, brzo ću ja doći.", nasmeši se, "Hoćeš ostati kod mene ili?", pitam, "Hoću.", legne pored mene i ja kimnem, pa nastavimo gledati televizor.

**********

Probudila sam se, pa pogledala na mobitel koliko je sati, 6 ujutro. Ante spava pored mene, a meni je zima. Podigla sam se u sjedeći položaj, pa nas pokrila dekom. Stvarno mi se neda u sobu.

"Ajme, koliko je sati?", Ante se cimnuo, a ja sam se počela smejati. "6 ujutro.", kažem. "A jebote, šta me budiš onda.", promrmlja, pa prebaci ruku preko mog struka, a ja sam se lecnula.

"Dođi, past ćeš.", povuće me prema sebi, a ja se nasmešim. Već dugo me nitko nije ovako zagrlio. Zoki je to radio na početku veze, ali poslje ništa.

"Spavaj.", prošapta Ante, pa mi stavi ruku ispod glave. Osećam se toliko sigurno, da je to neopisivo. I uopće ovo ne smatram nečim seksualnim, niti mi je neugodno.

On želi da se ja osećam sigurno, i to mi je stvarno drago. Stalo mu je, kao i meni. Mislim da nije slučajnost to što smo se upoznali, tako je očito trebalo biti. Ja imam drugara za ceo život, a on drugaricu.

Neću lagati, Ante me privlači. Jer je macan, da se razumemo. Ali što se tiče ljubavi, ne znam šta da Vam kažem. U nekim trenutcima se i sama pitam zašto mi toliko nedostaje, i zašto imam potrebu zagrliti ga.

Sve u svemu, videćemo šta vreme nosi.