Emily

Part 3

Iznenada zvoni alarm. Oči su mi mnogo umorne. Mislim da sam celu noć gledala u plafon. Radije bih ležala u krevetu ceo dan nego išla u školu gde će svi čudno da me gledaju.

"Emili,jesi li budna?"Mama je kuca na vrata.

"Jesam. Uđi,mama."Uspravljam se u sedeći položaj.

"Slušaj,dušo." Zastaje i seda pored mene. Sređena je i vidim da je negde krenula. "Tata hitno mora u Holandiju,zbog posla a ja moram da pođem sa njim. Ne brini zbog novca jer ćemo vam slati svake nedelje."kaže i sklanja mi pramen kose sa lica.

"Važi,volim te mama." Grlim je i ljubim. Mislim da nisam svesna onoga što mi govori, čula sam samo deo gde pominje da tata i ona moraju u Holandiju.

"I ja tebe. Hajde ustani sada i spremi se za školu" Smeje se i odlazi iz sobe.

Čudno je što će tata da ode bez pozdrava ali nema veze, možda su u žurbi. Čujem kako pali auto i ubrzo odlaze iz dvorišta. Trljam oči rukama i ustajem. Odlazim do kupatila da se umijem i operem zube. Iz ormara izvlačim svetle farmerke i i onaj novi bordi duks koji sam juče kupila i dole sam obuvam bele plitke starke. U belu torbu pakujem neke knjige i na brzinu vezujem kosu u visoki rep. Uzimam telefon da vidim šta ima novo na instagramu.
Prvo, imam devet novih poruka i osam propuštenih poziva.
Znala sam. On je. Mada, nemam vremena trenutno da otvaram njegove poruke. Moram da idem da doručkujem i što pre da izađem iz kuće. Kad bolje razmislim, doručkovaću u onom restoranu gde sam obično doručkovala kad smo dolazili ovde na odmor. Nisam imala pojma da ćemo da se preselimo. Ulazim u Stefanovu sobu samo da mu javim da ću da jedem u restoranu pa odmah kasnije idem u školu.

"Hoćeš da te odvezem?" pita me dok je namešta frizuru.

"Ne,hvala,ići ću pešice."smejem se i izlazim. Stvarno se promenio. Jedva čekam da upoznam devojku koja je toliko uticala na njega.

Do restorana mi treba tačno pet minuta. Naručujem picu i kafu za poneti. Odjednom postajem svesna svega od juče. Sećam se i njegovih poruka, koje nisam pročitala. Otključavam mobilni i krećem da čitam.

"Je l' spavaš? 1:05
K "

"Vidim da si zatvorila prozor" 2:30

"Plašiš me se,ha!! " 3:00

" Ne brini,neću te povrediti" 4:09

"Ma daj,odgovori mi" 4:30

" Zbog tebe ne mogu da spavam" 4:43

" Emili,otvori jebeni prozor" 5:00

" Dobro,hoćeš da igraš igrice sa mnom.Znaj da odlično igram." 5:52

Pitam se da li je on normalan.Je l' spava on uopšte? Joj, ne znam šta da radim.Kad bih samo mogla da mu vidim lice...
Glas mu je bas dubok, ruke nežne ali hladne, njegov vreli dah na mome vratu...
Ma bolje je da ne razmišljam o njemu. Ali, hoće li doći opet? Da,ali smo ako otvorim prozor.Možda je sve ovo ozbiljno i možda je on otmičar ili neki mafijaš, ali nekako ne osećam strah a znam da bi trebalo.

Konačno mi je stigla pica, i da,kafa.

"Izvolite."Konobar se smeši.

"Hvala Vam,koliko trebam da platim?"Vadim novčanik iz torbe.

"Ništa ne trebate da platite,platio je gospodin u crnom odelu."namiguje mi i odlazi pre nego sto stignem da ga bilo šta pitam.
Dok razmišljam da li da jedem, jer sam izgubila apetit, primećujem da se konobar vraća.