Emily

Part 24

Gledam Stefana i ne verujem u ono što priča. Prosto je neverovatno da smo ceo život živeli u zabludi da smo mala i srećna porodica. Želim da počupam svu kosu ali Stefan me hvata za ruke i steže jako.

''Šta ćemo da radimo?''Plačem. ''Ne možemo da je strpamo u zatvor tek tako, majka nam je.''

''Možemo i hoćemo.''Kaže Stefan odlučno.

''Ali kako? To je bilo odavno, nemamo nikakvih dokaza.'' Brišem suze.

''Mislim da ja imam. Kad sam bio mali, našao sam maminu kolekciju diskova i jedan je bio prilično dobro sakriven. Pustio sam da vidim šta je i pre nego što sam video kako je mama podmetnula požar, ona je ušla u sobu i izvadila disk. To znači da je neka kamera snimila, i da postoji dokaz, ali da s obzirom da su diskovi kod nje, znači da je neko ko je pregledao snimke sigurnosne kamere ili mrtav ili plaćen da napusti državu.''

''Kako to misliš mrtav ili plaćen da napusti državu?''Naslanjam glavu na ruku i jebeno ne mogu da verujem u ono što slušam.

''Pa verovatno nije znala da postoje kamere u toj kući. I u toku istrage, verovatno je neko video, ne znam stvarno.'' Odmahuje glavom.

''Onda moramo da nađemo to što pre!'' Ustajem sa kreveta i upućujem se ka maminoj i tatinoj sobi.

''Stani! Mislim da su stigli!'' Stefan me hvata za ruku. ''Izađi kroz prozor, uzmi ključeve od kola i idi do nekog hotela, ja ću sve da sredim.'' Ljubi me u čelo.

''Čuvaj se.'' Kažem mu i on mi uzvraća osmehom. Izlazi iz moje sobe, a ja uzimam torbicu sa kreveta i skačem kroz prozor.

''Aućććć!!'' Padam na travu i kolena su mi sva krvava. Brzo ustajem i upućujem se ka Stefanovom autu. Nemam pojma kako ću da vozim, ali znam da moram. Daj Bože da Stefan bude dobro i da sve bude okej. Izlazim autom iz dvorišta i dajem gas. Najbliži hotel je na deset minuta odavde. Vozim brzo, srećom policije nema. Usporavam zbog hitne pomoći, sklanjam se u kraj jer vidim koliko žuri i da je baš hitno.

Nakon što sam se smestila u hotel i konačno legla, zazvonio mi je telefon. Odbila sam poziv jer sam videla da je Andrija, trenutno nemam snage da pricam sa njim. Ali on ne odustaje,telefon uporno zvoni i kad sam se konačno javila Andrija je rekao ''Emili, hvala Bogu da si se javila!''

''Andrija, ne mogu trenutno da razgovaram, stvarno sam umorna.'' Kažem nezainteresovano.

''Ne razumeš, Stefan...''

''Šta Stefan?!'' Prekidam ga.