Emily

Part 4

" Mihajlo!!!" Vičem nakon što ga vidim naslonjenog na veliki kameni spomenik. Nosi slušalice pa moram ja da mu ih skinem.

"Bu." Prilazim mu s leđa.

" Oh, hej. Uplašila si me."kaže pospanim glasom.

"Svi bulje u nas." Kažem dok se osvrćem oko sebe.

"Hajde onda da im damo povoda i za priču."smeje se i grli me jednom rukom.

O moj Bože! Hvata me za ruku i tako zagrljeni prolazimo kroz masu ljudi. Bože. Osećam da ću da se zaljubim u njega. Dok idemo ka restoranu, smejemo se, pričamo o muzici, knjigama, umetnosti, filmovima... Kaže mi da je emotivan.

"Ne deluješ mi kao neko ko je emotivan." kažem dok ulazimo u restoran.

"Ne iskazujem emocije i ne otvaram se puno ljudima. Mislim da će pre ili kasnije da te izdaju. Sad, na tebi je je l' ceš da se sjebeš i da se poveravaš ili jednostavno da krijes u sebi" Kaže ravno,sležući ramenima. Začuđeno ga gledam jer daluje kao neki psihijatar koji mi priča kako da pređem neki problem. Ali, sviđa mi se to.

"U pravu si. Potpuno si u pravu.Ali iskreno, ja mislim da ako krijes sve u sebi, nećeš moći da izdržiš tu neispričanu bol i jednostavno ćeš da pukneš."

"Dobar dan, izvolite."prilazi nam star konobar ali opet, u dobroj je formi. Izgleda staro ali aktivno.

"Ja ću plazma-šejk i čašu vode."

"Ja ću toplu čokoladu i čašu vode,takođe."kaže Mihajlo i smeši se starom čoveku.

"U redu."konobar ljubazno klima glavom i zapisuje šta smo naručili a zatim odlazi.

"Znam na šta misliš. Bio sam zaljubljen jednom. I tako sam naučio da se ne poveravam ljudima, a jedinog druga kog sam imao sam izgubio tako što je ispričao svima ono što sam mu pričao. Sem njega, imao sam samo nju." Nastavlja razgovor.

"Imao?" Prekidam ga.

"Nemam je više." Kaže i spušta pogled.

" Šta se desilo?" Usuđujem se da pitam iako je možda umrla ili slično. Psihički se spremam za ono što ću da čujem

" Ništa, samo mi je isekla srce na dva dela i pretvorila ga u pepeo."ranjivo me gleda, a ja osećam da me nešto steže u grudima.

"Kako? Šta ti je uradila?"

"Ugh,duga je to priča." Odmahuje glavom i podiže ruke u vazduh.

"Sreća tvoja je što imam vremena." Upućujem mu ohrabrujući osmeh.

"Prevarila me je. I to sa tim najboljim, a i jedinim drugom. A voleo sam je. Voleo sam je onoliko koliko sam mislio da je nemoguće da nekog voliš . Ona je bila prva devojka čiji me je dodir zapalio, imala je snažan zagrljaj koji me je tešio,imala je i oči boje svemira u kom sam se gubio.Imala je mekane obraze koje sam voleo sa ljubim. Nije se čak ni trudila da se opravda. Rekla je samo 'Žao mi je, Mihajlo,ali njega sam oduvek htela'. A kada je to rekla, svaki delić u meni se slomio. Kada mi je rekla 'istina je da te ne volim', suze koje su se skupljale su me izdale.Samo sam se okrenuo i otišao, a ona me nije sprečavala. Zaboravio sam kako je to voleti je. Ona je sad obična kurva koja prodaje svoje telo za drogu. I do danas, nikom ovo nisam rekao, ti si prva." kaže. U glasu mu prepoznajem bol. Povređen je. I koliko god se trudio, ožiljak će uvek da bude tu.

*U međuvremenu je stigla naša narudžbina*

"Mihajlo... Ne znam šta da kažem. Drago mi je što si u meni video osobu kojoj možeš da se poveriš. Ali samo želim da znaš da te razumem, što je jako čudno. Osećam kao da se to meni desilo. Znam da ti je bilo teško, znam da ti je i sada teško kad se setiš. Ali moraš da budeš jak. Ne dozvoli da padneš i da te slome. Biću tvoj oslonac i osoba koja će ti se javiti i u tri noću, samo pozovi kada ti trebam." Hvatam ga za ruku preko stola i šmešim se, dovoljno da ga bar malo utešim i oraspoložim.