Emily

Part 9

Nakon 10 minuta zovem Marka da pokupi poslužaonik. Toliko sam bila gladna da sam sve pojela.
Marko ulazi sa dve ogromne kese. Spušta ih na krevet, ni ne pogledavši me. Uzima poslužaonik i kreće ka vratima.

"Marko, je l' je sve ok?" Usuđujem se da pitam, iako ne znam zašto sam to uradila.

"Da."Odgovara hladno.

"Marko, vidim da nesto nije u redu. Reci mi." Zabrinuta sam. Šta ako mu je Kristijan pretio ili slično?

"Gospodin je rekao da ne smem da pričam sa tobom." Podiže pogled i zadrhtim kad me pogleda direktno u oči.

"Ali zašto?" Shvatam da je sa 'vi' prešao na 'ti'.

"To pitaj njega."Kaže i izlazi pre nego što stižem da ga pitam bilo šta. Ne razumem? Šta, sada ni sa kim ne smem ni da pričam? Pa to ćemo još da vidimo. Moram da se potrudim da budem dobra. Svim silama. Možda i uspe, možda me na kraju pusti da idem kući. Ali zašto mi sve ovo radi? Umorna sam od razmišljanja. Tražim nešto što bi moglo da mi odvuče pažnju. Odlazim do kreveta i palim TV. Izlazi moja slika i ispod nje natpis "NESTALA". A prikazuju Stefana bledog i umornog.

"Šta se desilo sa vašom sestrom?"

"Ne znam, ali molim vas, ako je neko vidi neka mi javi na broj 063 56 ** ***. "Kaže tako tiho i ranjivo, bukvalno mislim da će da se sruši. Sigurno nije spavao, sigurno ništa nije jeo... Onda su prikazali par devojaka koje su pričale kako sam ja divna osoba i kako monstruma koji me je kidnapovao moraju da kazne najgorom kaznom. Prvo, ja te devojke prvi put vidim. Drugo, zašto jebeno snimaju ovo?
Suze mi kreću zbog same pomisli kako se Stefan oseća. Kad bih mogla samo da mu javim da sam dobro...
Neko uleće u sobu, ne kucajući. Brzo brišem suze, ali već ih je primetio.

"Je l' ti to plačeš?" Prilazi mi. Okrećem glavu. Ne želim da ga gledam. Stefan mora sve ovo da prolazi zbog njega i njegovih igrica. A i sigurno neću da pričam sa njim s obzirom da je rekao Marku da ne priča sa mnom.

"Odgovori mi". Hvata me za bradu. "Kaži mi bar je l' ti se sviđaju moji pokloni?" Okrećem glavu i mrštim se.

"Okej, ne moraš. Plači koliko hoćeš, zabole me. Želim da budeš spremna u osam, izlazimo." Naređuje i ustaje. Gledam ga kako odlazi. Konačno. To mi je prilika da pobegnem. Zašto je toliko hladan? Odbijam da poverujem da je jednostavno takav, u toj hladnoći krije se povređenost koju on krije kao zmija noge. Ali to nije opravdanje za stvari koje radi.

Sat na TV pokazuje da je četiri sata. Odlučujem da odmah krenem da se spremam. Srediću se lepo da bi on poverovao da izlazim sa njim i da sam se sredila za njega. A prvom prilikom ću da pobegnem. Okej. Nemam šta da obučem. Ček ček, Marko je doneo neke kese a i Kristijan me je pitao je l' mi se sviđaju pokloni. Verovarno je tu odeća.
Otvaram prvu kesu. U njoj se nalazi:
-Crn dubok šorc;
-Crna kratka suknjica (uska);
-Teksas šorc;
-Bele pantalone;

A u drugoj kesi:
-Crne baletanke (trideset šest,moj broj) Kako zna koji broj nosim?
-Crne štikle;
-Bež štikle;
-Svetlo sive štikle.

U trećoj kesi:

-Bela lepršava haljinica;
-Bela košuljica sa lepršavim rukavima;
-Svetlo roza košuljica na kratke rukave;
-Bež košuljica sa nekom ogrlicom;

I u četvrtoj kesi šminka. Puno šminke. Okej. Nikad više šminke nisam videla. I nakit. O moj Bože, ovo je savršeno. Na ovo bih mogla da se naviknem. Palim TV, nalazim kanal sa muzikom i pojačavam najjače sto može. Iako ne znam pesmu, igram uz nju. Čudno, ali osećam se srećno i energično. Znam da je ovo pogrešno i da bi trebalo da plačem i dramim, ali jednostavno, ne osećam se tako a i nisam takva.
Pola osam je. Ostalo mi je samo još da se našminkam. Sve sam sredila. Oblačim crni šorc, belu lepršavu košuljicu i dole crne štikle. Nokte lakiram u crnoj boji. Ne stavljam ništa od nakita, jer mislim da bi bilo preterano. Kosu sam ispeglala. Za divno čudo, kupio mi je i peglu za kosu. Imam i više takvih spravica, samo ne znam kako se upotrebljavaju. Okej, da nastavim. Peglam kosui šiške zakačinjem u stranu i kačim ih srebrnom šnalicom. Sad je red da se našminkam. Okej.Mogu ja to. Shvatam koliko sam nervozna ali ne shvatam zašto se ovoliko trudim da izgledam lepo?

Završila sam sa šminkom. Senku sam savršeno nanela. Pomešala sam nijanse braon boje i stavila sam malo sljokica. Savršeno sam izvukla alajner. Stavila sam malo korektora, puder mi nije potreban. Našla sam mat karmin u prelepoj rozoj boji. Obrve sam samo malo popunila. Ono što vidim u ogledalu je savršeno.
Ostalo je još deset minuta do osam. Moram da budem dobra prema njemu. Mora da poveruje u moju glumu.