" Gde je moja srećica ? "

1.6K 56 41
                                    

"Keva mi se udaje.." Izustim.

"Za Dominika?" Klimnem glavom
"Dotle je to došlo.." Čudio se Uglješa.

"Ne znam šta da radim.."

"Nemoj da se mešaš u to. Pusti"

"Znaš da ja ne mogu samo da „pustim"

"Komplikovan si"

"Nisam komplikovan" Usprotivim se.

"Jok"

"I jel su me tvoji na kraju videli na dnevniku?"

"Nisu ni palili televizor"

"Iskreno,ne bi me prepoznali"

"Nemoj biti siguran u to?"

"Uglješa hoćeš ti ići na faks kad završiš?" Okrenem glavu ka njemu.

"Naravno da ću morati. Bez završenog fakulteta ne smem ni da pomislim na firmu"

Uglješini roditelji drže ogromne industrije preradivog metala.

"A ti?"

"Ne verujem" Dva puta klimne potvrdno glavom.

...

Držim ruke u dzepovima preslušavajuću Eminove pesme. Bilo koju od njegovih pesama mogao bih da slušam ceo svoj život. Koliko su mi puta njegove pesme ulivale nadu. Koliko sam puta zbog njegovih pesama pokušao još jednom. Detroidi,jednan od gradova u Americi u kojem se svako drugi bavi kriminalom.

"Maté" Bacim kosku Vanji te me on privuče zagrlivši me.

"Jesi spreman ovoga puta?"

"Dolazim samo da stavim bandažere i navučem rukavice"

Ulazim u svlačionicu ovoga puta praznu. Rano je ujutru,pretpostavljao sam da nikoga neće biti. Preslačim se u kratki šorc i majicu kratkih rukava. Bandažerima obmotam ruke. Navlačim rukavice lepeći ih zubima.

...

"Vuče,svaki trening si sve bolji i bolji. Od sutra treniraš sa Sašom"

"Vanja meni je ipak bolje sa tobom. Ako možeš da me i dalje treniraš. Znam da sam tražio Sašu ali mi ne leži" Klima glavom dok sam ja stavljao ranac na ledja.

"Dobro. Ali nemoj mi reći da je to zato što je Predrag u Sašinom timu?"

"Nije zato,treneru"

"Briši dok nisam požalio" Pokaže mi da žargonski rečeno,palim odavde.

...

"Vuče!" Ushićeno me obgrli rukama na šta ja prihvatim taj njen snažan zagrljalj.

"Tako mi je drago da si došao. Udji"

Izuo san patike i zaputio se ka poznatoj sobi. Ona. Plavooka je sedela na jednoj strani troseda dok je Predrag bio na drugoj. Ne želivši da sednem,naslonio sam se na vrata.

"Vreme je da se vas dvojica pomirite,ne možete se čitavog života duriti kao deca. Hajde Pedja,izvini
mu se"

On da se izvini? Ona se šali.

"On se naljutio prvi na mene jer nisam javio da ne idem sa njima na utakmicu!"

"Trebao si mu se javiti znaš kakav je u vezi Zvezde i utakmice.."
Prosiktala je Ema na njega dok je on polako gubio živce,stiskajući pikavac.

"Od toga može da se rikne!" Izgovori Predrag ustajući i prilazeći mi. "Zar si mislio da ćeš me se tako lako otarasiti,mali" Gurne mi glavu bacajući mi kosku.

"Laku noć,cigane"🔚Where stories live. Discover now