"Boli me grlo" Požalim se majci,nakon što posle zamornih stepenica,zakoračim u dnevni boravak.
"Skuvaću ti čaj" Odgovara mi i već čujem kako sipa vodu u kuvalo.
Sedam za sto te protrljam rukama lice. Totalno sam neispavan.
"Gde je Elena?" Upitam jer je prošlo deset sati a ne sećam se da sam je video,na putu dovde.
"Otišla je na trening" Kratko mi odgovara dok ja podižem glavu sa stola.
"Trening?" Odgovorim kao da nisam dobro čuo.
"Upisala se na odbojku prošle nedelje"
Izgovori mi mama noseći mi čaj. Stavi šolju ispred mene a ja promešam kašičicom i odmah ga okusim. Trula višnja. Moj omiljen ukus.
"Hvala na čaju" Odgovaram joj odmah.
"Vuče,moramo ozbiljno da pričamo" Reče sedajući preko puta mene.
"Sinoć sam bila na večeri sa Dominikom" Napravi kratku pauzu "Zaprosio me je" Nakašljem se.
"Prihvatila si?" Klimne glavom.
"Hoćeš zadržati tatino prezime?" Pitam pomalo zabrinuto,ne želim da prezime Arsenijević zameni za nečim tako ogavnim.
"Ne znam Vuče"
"Ne podnosim ga.." Kažem ispijajući već poslednji gutljalj čaja.
"Uostalom voliš li ga uopšte?" Sumnjičavo je pogledam,ne deluje zaljubljeno.
"Nisam sigurna" Tiho prozbori.
"Brak nije samo tako..zar ja to treba da ti kažem?" Iznervirano ustajem sa stolice i šolju odnosim u kuhinju. Zar će se udati za njega a nije ni sigurna da je voli?
Ulazim u kupatilo. Palim svetlo. Puštam hladu vodu. Umivam se. Stavljam pastu na četkicu. Perem zube. Zatim ispiram pastu vodom. Vratim četkicu na staro mesto. Gasim svetlo. Obuvam patike. Zakopčavam jaknu koju sam upravo obukao.
"Gde sada ideš? Nismo završili razgovor Vuče" Viče mi iz boravka te ja to iskulitam,navlačići patike.
"Vidimo se kasnije" Prozborim nabrzaka pre nego što osetim hladnoću s'polja.
...
Sumorno sada već podne,sunca tek na vidiku. Tmurni oblaci okružuju moj grad. Želim leto. Ni proleće još nije počelo.. Načekaću se. Napipam u dzepu jakne presavijen papir na pola. Izvadim ga iz dzepa stajajući na stanici,plan koreografije. Čudno. Ne sećam se da sam ga pokupio. Kao da je bitno,izgubili smo. Ulazim u autobus sa koliko toliko masom ljudi. Proguram se nekako do sredine,naravno slobodnih mesta nema. Nezadovoljno spustim glavu gledajući u pod. Kad sam posledji put obrisao ove patike? Nebitno. Izlazim iz prokletog busa.
Kucam na vrata svog najboljeg prijatelja. Začujem ključ u bravi nakon toga i otvaranje vrata.
"Spava?" Ugledah njegovu sestru na vratima,Pedja mi je rekao da je bacila oko na mene. Iskreno me ne interesuje,ne želim da imam išta sa sestrom svog najboljeg prijatelja. Klimne glavom na moje pitanje i pomeri se kako bih ušao.
"Reci mu kad ustane da me pozove" Pružim korak prema liftu ali me ona vrati.
"Zašto ne ostaneš?" Prelazeći pogledom po meni izgovori.
"Rado ali moram na trening" Slažem. Trening mi je tek večeras ali ona to ne mora znati.
Zatvori mi vrata ispred nosa a ja se zaputim prema liftu pored.
...
Udaram u džak,svaki sledeći put snažnije i jače.
