Dogovorio sam se sa Srnom da ako može dođe do Zemuna pa da zajedno idemo za Beograd. Želeo sam da provedem još vremena sa njom kad već nije ovde.
Naslonila je svoju glavu na moje rame i tako posmatrala dešavanja iza prozora. Nosila je njen omiljeni parfem,jagoda.
"Jesi li spreman?" Tiho mi je prošaptala kada smo već bili ispred ulaza,lagano sam klimnuo glavom i ona se nasmešila.
Medicinskoj sestri sam pružio ličnu kartu i knjižicu,zatim se potpisao na papir.
Seo sam na stolicu,stegnuo šaku i ona je ubrzo zatim našla venu.
Gledao sam kako se puni kesica moje krvi. Čudan je osećaj.
Napokon sam ustao,malo mi se zavrtelo u glavi ali sam bio dobro.
Uhvatio sam Srnu za ruku i izašli smo napolje.
Stajao sam ispred stadiona i gledao u tu veličanstvenost,u tu tvoredbinu mojih snova. Gledao sam moj drugi dom. Gledao sam u moju prvu ljubav. Osećao sam se kao i prvi put kada se nalazim kod nje. Čarobno. I više od toga. Sav se naježim kada je gledam kako hrabro i čvrsto stoji. Kako i dalje stoji nepokorena. Kako je i dalje neosvoljiva teritorija. Kako je svoja a opet naša. Kako je volim isto onoliko kao i prvog dana,ako ne i više. Kako niko ne može da me odvrati i odvuče od nje. Kako mi je urezana u vene. Kako mi dan počinje i završava se misli o njoj. Kako mi je na prvom mestu bez obzira na sve. I uvek će i biti. Tu su moja braća,tu je i ona. Osoba koju volim podjednako kao i Zvezdu.
"Ne možemo na tribine,tako da ću ti reći ovde. Volim te"
Okrenuo sam se ka njoj a ona mi se nasmešila,nikada tako nije bila srećna. Bar ne sa mnom. Zagrlila me je i samo me gledala tim morskim očima.
"Znam, i ja tebe"
Sada sam se ja njoj nasmejao. Mnogo je lakše kada tako nešto napokon izgovoriš.
"Žedna sam,hajdemo na piće"
Prekinula je njihovo gledanje i odvojila se od njega. Smetalo mu je ali nije hteo ništa da joj kaže. Bitno da je sa njim.
"Gde god poželiš"
Slegnuo je ramenima a ona je klimnula glavom povlačeći ga.
...
Držali su se za ruke dok ju je on zasmejavao raznim pričama i događajima koje je doživeo. Nije mogla da zadrži smeh.
Da li zbog njega ili toga što je priča,nikada nećemo saznati.
Uživao je u njenom smehu.
Gledala je ispred sebe i odjednom je prestala da se smeje. Samo je stala.
Nije mu bilo jasno,pa je svoje kestenjaste oči sa nje prebacio na osobu ispred sebe.
Namrgodio se. Bio je to on. Najnevoljenija osoba koju nije ni mogao da zamisli.
"Ladno sam propustio da si se smuvala sa ovim" Smeholjio se dok je bio u mnogo boljem stanju nego inače.
Čak se malo i doveo u red.
"Ovo je komedija" Tapšao je navodno ne mognovši da zaustavi svoj smeh. On čestito i ne zna da se smeje.
Namrgodio sam se još više i pustio Srninu ruku na šta se ona malo odvojila od mene.
Nisam je pogledao.
"Bila je komedija,postaće tragedija" Odgovorim mu na šta on stane sa smehom,začudi se te nakrivi glavu osnehujući se.
