Uživao je u sitnim kapima kiše koje su blago udarale o staklo. Svež povetarac duvao je prema zapadu.
"Izvinite,čekate li još uvek nekoga ili želite da poručite?"
Lepa svilenokosa brineta stajala je ispred njega sa malenim blokčićem i hemijskom olovkom u ruci. Pune usne razvučene u blagi osmeh navodile su ga da joj istog trenutka pokvari crveni ruž. No,on je sada bio zauzet i nije smeo da gleda devojke na takav način. Poručio je capuccino te je ona ubrzo nestala.
"Izvini što kasnim" Glas njegovog dobrog prijatelja nateralo ga je da skloni pogled sa mokrog asfalta,a postavi na mokrog dečka kestenjastih očiju.
"Šta se tebi dogodilo?" Topao pogled njegovog prijatelja ga je zbunio. Zavalio se u udobnu kožnu stolicu te ga sramežljivo pogledao.
"Nisi jedini koji ima društvo" Na šta se ovaj izbeči a Vuk slatko nasmeje.
"Ema?"
"Nisam životinja!"
Laknulo mu je jer mu sestra nije sa njegovim najboljim drugom. No,to mu nije dalo mira,želeo je da zna ko je prisvojio srce njegovog prijatelja.
"Ko je onda?"
"To je sad malo teže"
"Daj,jebote, Vuče!" Urnisao je na njega dok mu je prelepa brineta stavljala poručenu narudzbinu na sto.
"Želiš li ti nešto?"
Okrenula se ka Vuku,gledajući ga proždrljivo. Očigledno su joj se svidele njegove kestenjaste okice i umerena gradja tela. Ona njemu nije bila interesantna,iako je izgledala vrlo primamljivo i atraktivno. Izgled mu nije bio od velikog značaja te ju je samo na brzaka pogledao i izgovorio jedno "Ništa" . Ona se isto onako samouvereno vratila do šanka. Dok je Vuk gledao u Predraga očekivajući njegova pitanja.
"Pričaj! Znam li je?" Vuku je i dalje bilo neprijatno da prevali preko jezika,da je to njegova sestra od tetke.
"Nebitno" Brzinski je izgovorio na šta je Predrag ostao u neverici.
"Progovori više!" Na šta ovaj klimne glavom.
"Nabasao sam na starog ortaka.."
"I zbog 'starog ortaka' si stajao na kiši?" Prekrsti ruke posmatrajući svog prijatelja.
"Nismo se dugo videli.." Nasmeši mu se Vuk jer Predrag zna kada laže.
"Da sam ja u pitanju,ostavio bi me"
"Izvini,Uglješa nisam te prepoznao" Aludirao je na njegovo ponašanje koje je počelo da sliči Uglješinim ljubomorisanjem.
"Jeste se ljubili?" Vuk se preksti.
"Nisam peder!" Podigne obrnu na njega Vuk a ovaj nelagodno uzdahne.
...
Nedelja je projurila za čaš a Vuk ni sam nije bio svestan da je već subota. I danas ponovo gleda ljubav svog života,ovaj put u gostima. I to u njegovom najomraženijem mogućem gradu. Nije ga toliko mrzeo kao i pre no,to nije priznavao. Bilo je već uveliko popodne kada su se smesti i krenuli ka Novom Sadu. Sedeo je sa Andrejem kao po običaju,naslonjen promatrao je ostale u autobusu. Slušao je njihove priče i doskočice.
Relja mi je pričao o redosledu pesama dok se moj pogled nije micao dalje od Srne.
"Gledaj je još malo providnije" Pogleda Relja gde mi zadržava pogled "Povlačim,za ovo nema diskretnog pogleda"
"U šta vas dvojica buljite?!" Oglasi se Predrag jer smo gledali u njegovom smeru,u kome se nalazilo plavetnilo.
"Pitam ga ko je pustio ovog majmuna na stadion" Dobaci mu Relja na šta se Predrag podgrubljivo nasmeši.
