Kucam na ogromna vrata svog prijatelja. Vrata se istog časa otvore te se ispred mene pojavi plavušica. Bele majice dugih rukava i iscepanih farmerki.
"Jel je Srna tu?" Predjem na stvar jer je ona mene skenirala pogledom kao po običaju.
"Jeste ali nije slobodna,uči istoriju" Klimnem glavom "Ali ja jesam" Kaže mi to kao da mi nešto znači.
"Mogu li da udjem?"
"Samo izvoli"
Isprva me zagrli pa se pomeri u stranu da prodjem. Ja odmah sa vrata ugledam svoj okean kako naslonjena na knjigu umorno,prozirno gleda kroz te reči.
"Treba li ti pomoć?"
Trgne se na moje reči i pogleda me kao da hoće nešto da mi odgovori ali ja već sednem pored nje,gledajući šta to čita. Drugi svetski rat. Ništa lakše i zanimljivije.
"Pre nego što kreneš sa učenjem,najbitnije ti je da podvučeš najvažnije. Kao ovo 'Drugi svetski rat počeo je napadom Nemačke na Poljsku' "
Uzmem hemijsku iz njenih prstiju i podvučem pročitanu rečenicu,te nastavim čitanjem u sebi i podvlačenjem onoga što smatram važnim.
"Najvažnije ti je da zapamtiš datume. Po meni je to najlakše,kada zapamtiš datum momentalno ćeš ga povezati sa onim što si pročitala. Takodje ako ti nikako u glavu ne ide neki datum,ti probaj da izmisliš nešto što će te asocirati na taj datum. Naprimer, tvoj rodjendan,samo promeniš godinu. Posle datuma idu nebitne sitnice koje profesorima jako znače. To su ti tipa,Hitlerovi psi o kojima je brinuo i hranio malo pre samoubistva. Vrlo ti je bitno da povezuješ i da razmišljalj svojom glavom jer profesori umeju da te pitaju neko retoričko pitanje,kojeg nigdr u knjizi nema,već moraš sam da nadješ odgovor. Tek onda oni procene da li je to čisto znanje ili ono za jednokratnu upotrebu,znači gradivo koje si nabubačio samo za taj čas"
"Kako ti to sve znaš?"
Upita me tako slatko da bih je istog trenutka poljubio ali Ema mi je iza ledja i osećam kako ljubomoriše.
"Jednostavno me zanima istorija" Pogledamo se direktno u oči,utapam se u to plavetnilo. Stavi svoju šaku preko moje.
"Hvala Vuče" Stegne mi malo šaku ali je brzo pomeri i svoj pogled i ruku jer nam se Ema približava. Nezadovoljno se odaljim od nje i pogledam ka osmehu plavuše.
"Hoćemo li više na tu kafu?"
"Ne ide mi se nikuda,radije bih ostao ovde" Napravi mali osmešić Srna dok je 'čitala' lekciju.
"Daj,Vuče! Nismo sami pili kafu već dva meseca" To treba da je dugo?
"U redu onda" Ustanem sa stolice i zaputim se ka hodniku. Srna je ispratila svaki moj korak,siguran sam u to.
...
Ema je razdragano pričala o ko zna čemu,dok su meni misli bile samo ka jednom stvoru. Ka nekom svom. Ka nečemu samo mom. Kako je lepo znati da si nekome puno više od jedne obične veze. Da si nekome ceo svet,univerzum. Ona je moj univerzum. Zašto li sam se tako prokleto zaljubio? Srećan sam što je imam. Iako kratko,kao da je tu bila čitavog života. Tu negde,u nekom malom kutu čekala da se pojavi. Da mi oduzme sve što ima i u isto vreme da sve što poseduje.
"Znači,koliko mi ide na živce. Sad te razumem"
"O kome ti?"
"O Srni,slušaš li me?"
"Da,nešto sam se pogubio" Proturi mi neki nepoverljiv pogled. "Okej smo nas dvoje"
"Iz Novog Sada je.."
