Počeo bih ispočetka sa njom iako znam kakav kraj nas čeka. Da je još jednom zavolim,poljubim i zagrlim. Da to potraje bar trećinu od zauvek. Jer ipak si mi toliko obećala zar ne ? :)
...
Jutro sa Mocom i Uglješom,takvim brbljivcima,sigurno može dobro početi? Kući sam se vratio uspavaniji nego što sam otišao,njihove priče su me izmorile i ulenjile.
Olivera je gledala jutarnji program dok je Elena jela pahuljice. Prava američka porodica. Fali nam samo tata koji dolazi sa posla.
Ništa nisam progovorio nego sam zagrebo u kuhinju i otvorio frižider. Posmatrao sam šta se nalazi u njegovoj unutrašnjosti,bilo je tu stvarno svega ali se meni trenutno pio jogurt. Te sam ga zgrabio i popeo se nazad na sprat. Mama i Elena ništa nisu prokomentarisale,valjda su shvatile da nisam raspoložen.
Vratio sam se nazad gore i uzeo telefon koji sam prethodno ostavio na krevetu,jer sam Srni poželeo jutro. Otključavam telefon i pregledavam poruke,nije je ni otvorila. Odlučim je pozvati i odmah me izbaci,odbila je poziv. Pokušavam još jednom ali ishod je isti.
Otvaram jogurt i odmah natežem čašicu te je ostavim na komodu blizu prozora. Dižem roletne i otvaram prozor te me vrućina,blago rečeno,obori sa nogu. Vreli suvi junski vazduh bez imalo povetarca. Sjajno. Mogu da zamislim kako li ću se kuvati danas na stadionu. Sa još par hiljada ljudi. Divim se komšijskom psu koji sedi i dahće ispred njihovih vrata i čeka neko dešavanje ili klopu. Klopu bih rekao jer je vreme ručka. Taj pas jede bolje od mene.
Nasmejem se na tu svoju izjavu te skinem majicu u kojoj sam spavao i zamenim je drugom iz ormana,Zvezdinom. Bolje da se odmah spremim za tekmu jer sa ovim budalama nikada ne znaš kada ćeš krenuti. Kad smo kod toga,gde sam kartu uopšte ostavio?
Osvrćem se par puta po sobi i primećujem je na radnom stolu. Već sam pomislio da sam je izgubio.
Oblačim i šorc,stavljam parfem i krećem ka dole. Ali se setim da sam ostavio prozor otvoren te se vraćam da ga zatvorim i usput pokupim čašičicu u kojoj se nalazio jogurt. A koja će ubrzo završiti u smeću.
Jutro mi je baš dobro počelo. Elena i Srđan sedeli su ugaonoj i žvalili se,da to tako mogu nazvati. Kako može to da radi predamnom? Ovo je stvarno odvratno. Pitam se da je tata živ,ovako se sigurno ne bi ponašala.
"Lepo doček od vas" Izgovorim kada mi već bude dosta da to gledam,ona se izgubi a on se šmekerski osmehne. Kakva debilčina,odmah se vidi ko mu je brat.
"Nisam znala da si tu" Tiho progovara.
"Pa da nisi znala da živim ovde već punih osamnaest godina.." Bacam čašicu u kantu i vraćam se kod njih.
"Zete jel ti živiš ovde ili u Beogradu?" Upitam ga jer mi nije bilo najjasnije da li je u dobrim odnosima sa svojim bratom.
"Ovde" Odgovara a ja smoreno klimam glavom.
"Ideš na utakmicu danas" Konstatuje skenirajući me.
"A otkad ti navijaš za Zvezdu?"
"Oduvek"
"Oduvek? Ti si crna ovca porodice jel?" Nasmešim se a on mi uzvrati.
"Rekao bih crvene. A od kada si ti delija,ne sećam se da sam te viđao?"
"On ti je okoreli delija" Prokomentariše Elena.
