A sa tobom sam jednom bio van dometa. .
...
Bilo je tmurno i kišno za jedan junski dan. Voda je curila niz oluke potom se spuštala i nastavljala mnogim ulicama. Pravila je zvuk žuboranja.
Mokre betonske ulice natapale su patike kojekakvih prolaznika. No nisu se bunili,bio je to još jedan u nizu kišnih dana. Ni prvi ni poslednji.
Ali nekome se život i danas menjao. Neko se danas rodio,neko je danas izdahnuo. Nekom je danas najsrećniji dan u životu,nekom je najtužniji.
Ali zasigurnosti znam da je danas bio sve samo ne običan. Za sve nas,pogotovo za Uglješu.
Takođe i za mene.
Teško je gledati kako se neko pati. Kako nešto ne može ali mora. Mora i zbog sebe i zbog drugih koji veruju u njega. A samo on zna koliku bol preživljava.
Danas je pokušao da ustane.
I ništa.
Ništa se nije dogodilo.
Nije mogao.
Ali bar je napokon bio kod svoje kuće. Majka mu je plakala,da li od sreće što je ostao živ, ili od tuge,to ne znam. Otac mu se nije ni pojavio. Navodno ima puno posla oko firme. Laž. Nije mogao da ga gleda. To je za njega bilo poniženje,sramota. Njegov sin jedinac koji sutra treba da nasledi i firmu i posao, sigurno neće. Ali ni da je situacija drugačija,čisto sumnjam da bi Uglješa preuzeo posao.
"Šta kažeš na gajbu?" Upitao me je Uglješa koliko god to zvučalo čudno,ali nisam nikada bio kod njega.
Njegov otac ima to pravilo da on nikoga ne dovodi.
"Ovako sam nešto i očekivao" Gledao sam okolo i posmatrao taj luksuz,kamine,skupocene đakonije. Ne bi me čudilo i da ima svog ličnog kuvara ili tako nešto.
"Šta ti se jede da kažem da spreme?" Izgovara uzimajući telefon u ruke,pozivajući neki broj.
"Ništa" Kratko mu odgovorim nakon što on pravi neke face.
"Daj bre,od jutra si tu,šta ti se jede?" Stavlja ruku na slušalicu i ponovo me upita te mu ja isto tako,negativno uzvratim.
"Ništa Uglješa,nisam gladan"
"Hoćeš nešto da piješ,da znaš kakvo vino samo imamo?" Nasmeši se verovatno se prisećajući tog silnog vinceta koje poseduju.
"Neću ništa" Odlučno mu odvratim.
"Jebem te tvrdoglavog" Iskomentariše,brbljajući nešto u slušalicu.
"Jesi li se čuo sa Andrejom?" Ostavlja telefon te gleda u mene.
"Nisam ni znao da ide a ne da sam se čuo sa njim" Nervozno mu odgovaram na šta on utanji.
"Da je Luka znao,rekao bi ti" Smuši se. Čudi me da taj nešto nije znao. Ali on se ionako slabije druž sa nama,Uglješa kaže da je čuo da se združio sa voždovčanima.
"Ne čudi me" Tiho izustim.
"A maturski jesi li uradio?"
"I uradio i predao"
