"Ni taj nije normalan" Počne da se cereka te svoj zarazni osmeh prebaci na mene.
"No,ima tu još nečeg"
"Da nije i odelo zaboravio?" Podgrubljivo upitam,Crnogorci su to,šta znaš.
"Mlada nije nevina,a kod nas u Crnu Goru to je,kako da rečem,staro pravilo,nije neophodno ali trebalo bi"
"Olešiće se mladoženja,ko da će on videti jel ona nevina il' nije"
"I to što kažeš,napićemo ga,ko ga jebe" Opet počne da se smeje,verovatno je i on popio.
"Nego kako ti znaš da ona nije nevina?" Promenim facu u nejasnu,jel to nije baš stvar koju nekome kažeš.
"Misliš da ima nešto o'dje što tvoj Budo ne zna?"
"Ne sumnjam u tvoje sposobnosti"
"Dolazim u nedjelju ujutro,zvaću te. Moram da idem mladoženja je stigao" Buka u njegovoj pozadini se pojača te shvatim da to što priča je istina.
"Važi,lepo se provedi" Prekinem mu slušalicu te se nasmejan vratim u društvo.
"Možete da verujete ko me zvao" Podignu pogled na mene Uglješa i Pedja.
"Po osmehu rekao bih da je Mali Budo" Progovori Predrag dok je Ulješa palio još jednu cigaretu.
"Dolazi u nedelju na tekmu"
"Gde dolazi?" Upita Uglješa.
"U Beograd" Prevrne očima i uzdahne mlatarajući glavom.
"Crnogorčina" Otrese cigaru u pikslu te promrlja sebi u bradu po običaju.
"Ajde,pusti ga!" Usprotivim se Uglešinim rečima. Znam da ga ne gotivi ali nek to zadrži za sebe.
"I neću da čujem da si ga provocirao dok je ovde. On je moj ortak i ima da mu bude odlično,neću da prolazimo kroz istu glupost svaki put" Htedoh reći 'sranje' ali se malo uprostim zbog Srne.
Mensur mu je na žulju od prvog trenutka. Mislim da ni od ne zna zbog čega,jednostavno mu nije legao na prvu loptu. I sad oseća potrebu da mi svakog puta kad mu se pruži prilika,stavi to do znanja. Mensur mu nikada nije ništa loše uradio,šta više kada su se svadjali par puta,uvek mu je pružio ruku pomirenja. Koju je Uglješa nonšalantno izbegavao. Glupo je da mu pruža osećaj nepoželjnosti svaki put kada dodje. Jer sam ja uglavnom kod njega celo leto i nisam dolazio u takve situacije,niti naletao na nekoga poput Uglješe. Nije fer prema njemu da se oseća tako,prvenstveno ja nemam takav tretman kod njega. Drugo, ne vredja,niti se uzdiže da bi dobijao prekorne poglede i reči od njega.
"Ne mogu ja da trpim Crnogorčinu"
"Onda komotno možeš da odjebeš!" Neka vrsta iznerviranosti mi ispuni telo.
"Koji je tebi kurac? Šta si zapeo za njim,valjda sam ti ja bolji drug od njega?" Unervozi se,prebacujući nejasnu facu.
"Vuk je upravu,to je njegov ortak i ispoštovaćemo ga koliko-toliko. Kada je tebi dolazio onaj ustaša mi ništa nismo rekli" Predrag je uglavnom na mojoj strani. Pogotovo u ovakvim situacijama,na strani je pravde,čija je strana ovde jasna.
"On nije ustaša!" Uzvikne Uglješa na strani svog prijatelja iz Hrvatske.
"Samo je rekao da bi sve Srbe pobio" Nastavi Predrag raspravku sa njim. "I još si rekao da smo Crnogorci i onda smo Vuk i ja celo veče,puštali crnogorske pesme kako bi poprimili akcenat"
"Bar nisi bio iz Mrčaljevaca kao ja" Dodam te se oni nasmeju.
"Čekaj,taj tvoj drug se stvarno zove Budo? Kao Mali Budo?"
Srna propriča dok smo se nas trojica cerekali do malo pre na moju a sada njenu rečenicu. Dodjem do daha dok su se ova dvojica valjala. Ona zbunjeno proprati moje usne,očekivajući odgovor.
