Gusta magla se spustila,čini se da ni ne vidim Andreja ispred sebe. Ne vidim ni dugoočekivanu veličanstvenost mog hrama.
"Vuče!" Vikne te se ja usresredim shvatajući da se malo razbistrilo. Sa podignutom rukom me je čekao ispred butika „Delije” .
"Jeste živi?" Naslonjen na jednu u nizu stolica,Uglješa je već počeo da melje.
"Jedva dodjosmo živi i zdravi"
Odahne Andrej jer smo ranije danas,kada smo krećali za Beograd,imali malih problema. Autobus je kasnio pa smo uzeli taksi. Koji je koštao kao kajgana svetog Petra.
"Pedjilica medenica" Zajebavao ga je Luka.
"Odjebaus" Odgovorio mu je dok se pozdravljao sa ženskom figurom. Plavi krajevi pramenova su se igrali sa vetrom. Brzo se odmakla i stala pored njega.
"Ovo je Uglješa,ono Luka,ovaj ti je Andrej a onaj pored njega Vuk"
Njene oči su našle put do mojih. Odah sam se setio. Te plave oči nisam zaboravio. Nasmejao sam se sebi u bradu a ona je sklonila pogled sa mene,kada je shvatila da se zapravo znamo od ranije.
"Pedja svaku utakmicu sa drugom.."
Prošapta Andrej dovoljno da ga čujem. Ako je stvarno sa njim onda je niže nego što sam mislio. Ofarbala je one braonkaste krajeve koji su mi se tako svidjali. Plavuče mi nisu privlačne. Mislim nije ona skroz plava ali mi se opet ne svidja. Krivo mi je što je nisam smuvao dok još nije završila sa njim. O čemu ja uopšte razmišljam? To ne bi išlo. Verovatno joj je mozak poput pilećeg kad su je Pedjine sposobnosti zavodjenja zbarile.
...
"Indija,Pakistan,
svima nama puši ..... Partizan!"
Baklje su gorele,glasovi su odzvanjali,pucajući vratna žila. Stadion je goreo. Glodari su i ovoga puta bili nadjačani. Njihovo polovično navijanje nije ni dopiralo do nas. Plavoka devojka se nije odvajala od Pedje što je njemu naravno imponovalo.
"Uglješa" Proderem mu se na uvo iako je stajao pored mene.
"Nemoj" Znao je šta želim da uradim. Pogledao me je direktno u oči.
"Nemoj da si se usudio! Neće me ni Dunav oprati ako moji saznaji"
"Znači tebi su tvoji bitni,a mene ko šiša ako me prebiju?"
"Vuče" Izgovori te prevrne očima.
Izvadim iz jakne telefon i bacim mu ga,na šta ga je jedva nekako uhvatio.
Preskačem severnu ogradu te se bacam na istočnu,trčeći koliko me noge nose kako me panduri ne bi uhvatili. Stavim desnu nogu na žicu dok sam se levom rukom držao. Kad odjednom neko hvatanje za stomak i rušenje dole. Panduri. Glodali su se pobunili te su i oni pokušavali da preskoče kako bi došli do mene. Povučem jednog za nogu ali me druga dvojica ščepaju i iznose sa stadiona.
...
"Arsenijević" Promukli glas jednog od policajaca.
"Izvinite čika Gligo" Kažem ulazeći u sobu 104.
"Vuče,Vuče šta si to opet zabrljao?"
"Samo sam hteo da pređem preko a vaši su me ščepali" Objasnim situaciju na šta se on gromoglasno nasmeje.
"Ne smem da dopustim da te prebiju.
Šta bi tvoj otac rekao na ovo,Arsenijeviću?"
"Verovatno isto što i vi" Spustim ramena.
