Da li je loše to što uništen,stojim pred nečijom zgradom i vičem da te volim,dok se miris alkohola oseti na kilometre?
...
"Izvini što ti se nisam javljala,nisam mogla.." Pravdala se dok smo stajali i gledali u Dunav. Dugo nisam bio ovde.
Obožavam to plavetnilo,da,pričam o njenim očima ali ni Dunav nije za baciti.
"Ni ne želim da znam"
Smeši mi se i postavlja svoje usne na moje. Ne osećam tu strast koju sam osećao pre,lažem,osećam ali nije toliko jaka kao pre. Verovatno sam samo umoran od svega u ovih proteklih dvadeset i četiri časa.
"Hoćemo li izaći negde večeras?"
"Uglješa je u bolnici.." Izdahnuo sam nije mi do ničega,a ne do izlazaka. Uostalom znamo šta se dogodilo prvi put.
"Prijatelj ti je ali moraš nastaviti dalje.."
Nije mi on samo "prijatelj" on je jedna brbljiva budala sa kojom se družim već četiri godine. Pijandura koja me se uvek seti kada se napije,pa se zajedno treznimo jer se on napio.
"Takođe,zaboravljaš da je prošlo tri nedelje od.." Prekida me,zašto me svi prekidaju?
Zašto je toliko grozno,teško čuti - smrt ?
To će se svima jednog dana desiti.
Zašto se ljudi plaše smrti? Vrlo često je rešenje ali i bol koju preživljavaju njihovi voljeni.
Ali ako već umireš,umri kako dolikuje
"Ne izgovaraj to"
"Šta to? Svi govorite to kao da je ne znam šta. On je bio moj stariji brat,ispoštovaću ga do kraja"
"Ali Vuče.." Uzdahne jer nije po njenom,te me stiska za ruku.
"Nema ali"
"Zašto si tako sebičan?" Stavi ruke na bokove,govoreći,ma skoro vikajući. Pravi scene bez razloga.
"Ja sebičan? Pa ti hoćeš da ideš" Izustim normalnim tonom,volim da se svađam. Ali ne sa njom.
"Hoću jer mi nedostaješ" Tiho mi odgovori a ja se smilujem. Šteta,njoj i Uglješi retko kada mogu da kažem ne.
"Dobro,idemo ali na piće ali sa Mocom" Poljubi me u obraz,sva srećna ali brzo se uozbilji,kada čuje da ne idemo sami.
"Zašto sad sa njim?" Upitala je čudnin tonom,kao da je ispitivala šta ću odgovoriti.
"Zato što treba da se vidimo"
"Dobro ako ti tako kažeš" Rekla je i blago sam se nasmešio.
Zapravo sam lagao,nismo imali dogovoreno druženje,samo sam želeo da vidim kakav problem postoji između njih dvoje. Zapravo njegov problem sa njom. Zašto bi bio neprijatan prema Srni bez razloga?
Napisao sam mu da se vidimo u kafiću onog njegovog druga za dvadesetak minuta,odgovorio je kako će malo kasniti jer prvo ide kući da se istušira.
Srna i ja smo se smestili i naručili ko je šta već zahtevao. Govorila mi je da me voli i da joj je žao zato što patim zbog nebitnih stvari. Na šta sam ja klimao glavom i odobravao njene poljupce.
Ali te stvari nisu nebitne,te stvari neće samo tako proći. Treba mnogo vremena kako bi prošlo. Kako bi donekle zaboravio i prihvatio činjenicu da je kraj.
Da posle kraja nema povratka.
"Zdravo" Zablesao sam se u razgovor sa Srnom da nisam ni video kada je Moca ušao u kafić i seo preko puta nas. Primetio sam njegov besosećajni pogled.
