Razlog da zaboravim

Mia

Ne znam zašto se meni uvek događaju ovakve stvari. Da li mi na čelu piše da sam magnet za muškarce koji su stoke?

U početku je sve bilo divno, a Viktor je bio tako nežan i brižan prema meni. I ako smo se krili, to je bio njegov zahtev, trudio se da svaki slobodan trenutak provodimo zajedno. Trebalo je odmah da pretpostavim o čemu se radi.

Bili smo kod njega kući, radili su, kako su ono to nazivali, generalku, ali bilo je to samo sređivanje celog dvorišta. Pozvali su moje roditelje i nas da im pomognemo.

Dok je Viktor kosio travu, bez majice naravno, jer zašto bi on nosio majicu, ja sam sedela na terasi i gutala ga pogledom. Prisećala sam se prethodne noći i želela sam još.

- Buljiš. - Vuk je seo pored mene.

- Ćao mali brate.

- Šta se dešava među vama? - uzeo je moju čašu i popio limunadu.

- Ti baš voliš da piješ iz moje čaše?

- Ne izbegavaj odgovor.

- Ne dešava se ništa što bi tebe zanimalo.

- Ali se dešava nešto. A ja kao dobar brat želim da ti kažem da se paziš. Nije on baš naivan i cvećka kao što ti misliš.

- Ne brini ti za mene.

- Moram, ja sam tvoj mlađi brat. Brinem za svoju sekicu, pogotovo zato što si iskusila sve ono.

- Ne brini, ne bi me povredio.

- Jesi li sigurna? - pokazao mi je na crni audi koji je u tom trenutku ušao u dvorište.

Ubrzo je iz njega izašla devojka braon kose. Skinula je naočare za sunce i pogledala u Viktora i mahula mu, a zatim krenula ka nama.

- Ko je to? - pitala sam Vuka. Bila je daleko i nije nas čula.

- Razlog zašto brinem. Njegova devojka. - ostala sam u šoku. On je zauzet? I vara svoju devojku sa mnom?

- Ćao. - rekla je kada nam je prišla. - Ja sam Dejana. - pružila je ruku i nasmejala se.

- Mia. - uzvratila sam. Ubiću ga.

- Znači ti si Mia. - rekla je i sela. - Zdravo Vuče. - pogledala je ka Vuku na trenutak, a onda pogled vratila ka meni. -

- Viktor mi je pričao o tebi. Sve najlepše naravno. Nisam znala da si toliko lepa. To mi je prećutao. – namrstila se na trenutak, pa opet nasmejala i krenula da priča. On joj je pričao o meni? – Rekao mi je kako te gleda isto kao Nađu.

- Gleda me isto kao Nađu? – kiselo sam se nasmejala. Viktor je čuo to, jer je došao do nas u tom trenutku.

- Draga, otkud ti? – poljubio ju je u obraz i pogledao u mene.

- Bila sam u prolazu i htela da svratim.

- Drago mi je da si došla. – rekao je i dalje gledajući u mene. Gotov si, samo da ostanemo sami. Ponovo sam doživela da me dečko predstavi kao svoju sestru.

- Nego, Mia, reci mi, kako to da si sama. Gde ti je dečko? – počela je.

- Deks... – Viktor je rekao kroz zube.

- Raksinuli smo. – rekla sam.

- Zašto? – šokirala se.

- Prevario me je i ja sam ih uhvatila na delu. Nakon par meseci sam našla novog dečka, ali on je uradio isto. – rekla sam ne skidajući pogled sa Viktora. On je na ove reči samo stegao ruku u pesnicu.

- Jao jadna. A tako si lepa. – rekla je sažaljivo. – Znaš, mene moj Viktor nikada ne bi prevario. Mnogo me voli. Ali kada bi to uradio, ja ne znam šta bih mu uradila tad. – gde se jebeno gasi ova devojka?

- Verujem ti. Izvinite me sad, idem unutra da vidim da li mami treba pomoć. – ustala sam i ušla unutra.

- Mia. – Viktor me je uhvatio za ruku kada sam stigla ispred kuhinje.

- Nemoj. – hladno sam rekla.

- Nije ono što misliš.

- Baš je onako kao što mislim. Skloni se. – istrgla sam svoju ruku iz njegove i ušla u kuhinju. Bila je prazna.

- Dozvoli mi da ti objasnim.

- Da mi objasniš šta? Da si nas lagao obe? Samo me zanima zašto. U stvari, ne želim da znam. Bolje mi je da ne znam.

- Gledaj. – krenuo je da me uhvati za ruke, ali sam se pomerila.

- Znaš, gledala sam te drugačijim očima oduvek, sad sam sigurna da nisi ništa bolji od mog bivšeg dečka.

- Mnogo sam bolji od njega, to znaš i sama.

- Zapravo nisi. Isti si kao on. – bila sam besna na njega.

- Mia...

- Mislim da treba da odeš. – čula sam Vuka. – Dejana te čeka.

- Nismo završili. – rekao mi je i izašao.

- Hvala ti. – prišla sam i zagrlila svog brata.

- Idemo kući.

Naredih nedelju dana sam izbegavala Viktora. Odbijala sam njegove pozive I ignorisala njegove poruke. Kada bi došao da me vidi, moj mali brat bi rekao da nisam tu. Shvatio je poentu, a ja sam naučila lekciju. Zato sam odlučila da odem odavde.

Taman sam se smestila u avion, kada sam iza sebe čula poznati glas. Aleksin glas.

- Ćao strankinjo. – rekao je. Koja slučajnost.

- Ćao stranče. – rekla sam I sela.

- Opet se srećemo. – seo je pored mene. – Sudbina.

- Drago mi je što vidim poznato lice.

- I meni je drago što te vidim. Bila si srećna kada si dolazila. Šta se dogodilo?

- Recimo da sam se razočarala u neke ljude, ali nećemo o tome. Šta je sa tobom? Očigledno da ti boravak ovde nije prijao.

- Recimo da sam shvatio nešto.

- Šta to?

- Kajem se zbog nekih stvari koje sam uradio.

- Želiš da pričaš o tome? – nasmejala sam se.

- Samo želim da zaboravim.

- Onda hajde da zaboravimo. – rekla sam I on je izdahnuo. Biće ovo duga vožnja.