Razlog da zaboravim

Mia

- Zašto su ti stvari mokre? – majka je izašla na balkon gde smo sedeli tata i ja.

- Ne znam o čemu pričaš.

- Opet ste se gurali? – sela je pored mene.

- Ko?

- Mia, ne pravi se luda. Nisi mala.

- Možda smo se Vuk i ja malo igrali. – počešala sam se po glavi i slegnula ramenima.

- Po onoj hladnoći? Noći više nisu tople kao pre mesec – dva.

- Ali je bilo lepo. – nasmejala sam se.

- Danas dolaze Kostići na večeru.

- Kostići? – pogledala sam je zbunjeno.

- Viktor i njegovi. – tata je rekao. Aha.

- Ja nisam tu. – čula sam Matijin glas.

- Ne može. Svi ćet biti tu. – majka je zapretila.

- Ali mama... – Matija se pobunio.

- Nema ali. Oni su naši dugogodišnji prijatelji i svi ćete biti ovde.

- Dolazi li i mala Nađa? – Vuk se pojavio. Pobogu odakle je on iskočio. Prišao je stolu i uzeo moju čašu soka i otpio pola.

- Ej, to je moje!

- Mislim da smo se nas dvojica nešto dogovorili. – Matija je rekao. I samo tako, njihova prepirka je počela.

Do pre par dana sve ovo gledala sam samo preko kamere. Nekako mi je drago što sada mogu i da prisustvujem. Nakon dobrih deset minuta, majka se iznervirala, očitala im lekciju i oni su ućatili. Na ovo sam se nasmejala.

- Sve ovo važi i za tebe mlada damo. – moja majka je rekla.

- Ali ništa nisam uradila! – pobunula sam se.

- Samo ti šaljem upozorenje. – prevrnula sam očima na ovo. – Videla sam to.

- Dobro. Idem da radim. – ustala sam.

- Opet ćeš ceo dan da pišeš dva poglavlja? – Vuk je pitao.

- Umukni! – ošinula sam ga pogledom i ušla u kuću.

Nakon bezuspešnog pokušaja pisanja, po ko zna koji put, završila sam na njegovom instagram profilu. Gledala sam u ta dva nasmejana lica, delovali su srećno. On je bio srećan. Ne mogu da verujem da sam ovo dopustila sebi. U jednom trenutku sam se iznervirala, izašla sa njegovog profila i bacila telefon na krevet.

- Mislim da je telefon namanje kriv. – Viktor je rekao.

- Stigli ste. – nasmejala sam se.

- Jesmo. Došao sam po tebe.

- To je baš lepo od tebe. Dole sam za deset minuta.

- Želiš li da razgovaraš o tome? – pokazao je na telefon.

- Ne sad. Dolazim uskoro.

Za deset minuta bila sam dole.

- Mia. – Danica, Viktoreva majka me je prva ugledala. Ustala je i krenula ka meni. – Prelepo izgledaš.

- Hvala. – nasmejala sam se. Nakon što sam se pozdravila i sa ostalima iz porodice Kostić, mogli smo da sednemo i večeramo. Za vreme večere su se pričale svakakve nebitne teme, tako da nisam ni bila mnogo uključena u to.

- Dejmon nije došao sa tobom? – mala Nađa me je odjednom pitala.

- Nije. – ne želim o njemu.

- Mislim da je vreme da ga upoznamo. – Danica se nadovezala.

- Nismo više zajedno.

- Zašto? Delovali ste mi kao idealan par. – Nađa je nastavila.

- Nađaa.. – Viktor ju je ošinuo pogledom.

- U poslednje vreme nam se mišljenja nisu podudarala. – ne želim da pričam o tome kako me je preverio i kako sam ih uhvatila, što bi rekli, na gomilu.

- Niste to mogli da rešite razgovorom?

- Nismo. Nije išlo jednostavno.

- Navijam da rešite to. – Nađa se nasmejala.

- Hvala Nađa. – ovo je tako sramotno. Ne želim da pričam o njemu.

Ostatak večeri su izokola pokušavali da me ispitaju o Dejmonu. Nijedno direktno pitanje, a opet vezano za njega. Nekako, u toku večeri, moj mali brat i Nađa su se izdvojili, Matija je rekao da mora da obavi jedan poziv i na kraju, Viktor i ja smo završili napolju. Sedeli smo u maminom vrtu i pričali.

- Žao mi je zbog moje sestre i majke. – rekao je u jednom trenutku.

- Ne brini, okej sam sa tim.

- Želiš li da pričaš o tome?

- Nema šta toliko da se priča o tome. Verovatno si čuo nešto.

- Zapravo, znam samo da ste raskinuli. Matija je bio u rasulu tih dana.

- Mislim da sam mu došla glave. Patio je zajedno sa mnom. Dejmon i ja smo se upoznali jedno jutro na trčanju. – jednostavno sam počela da pričam. – Nakon nekog vremena započeli smo vezu. To je trajalo skoro sedam godina. Možda smo u početku samo spavali, ali pre pet godina se to promenilo. Bio je uz mene dok sam gradila karijeru, podžavao me je i mislila sam da me voli. Imala sam promociju svoje poslednje knjge i bila sam odustna par dana. Igrom slučaja, uhvatila sam let dan ranije i želela sam da ga iznenadim. Na kraju sam ja bila ta koja je bila iznenađena. U našem krevetu, umesto mene, ležala je druga žena. Sa njom je i sada. Rekao mi je užasne reči, i predstavio me kao sestru. Ona je bila nova ja. Mnogo mi je bilo teško u početku, ali radili smo na sledećoj promociji i to mi je koliko toliko zaokupiralo misli. Ali noći su bile gadne. Tu je onda nastupio Matija. Slušao je moje kukanje, tešio me i pričao je kako želi da ga ubije. – brisala sam suze. – Nakon nekog vremena osetila sam samo prazninu, a sve ono što sam osećala, jednostavno je nestalo.

- Hej, nije vredno. – obrisao je jednu moju zalutalu suzu, a zatim me zagrlio. To je bio jedan od njegovih utešnih zagrljaja koje sam volela. U kojima sam sećala sigurnost.

Ne znam u kom trenutku, u kojoj sekundi i zašto, ali poljubili smo se. Kao da je tim poljupcem želeo da izvuče svu tugu koju sam imala u sebi. Na žalost, u meni je bilo previše toga.

- Viktore, majka mi je rekla da idemo kući. – čula sam Nađin glas i skočila. Ovo više ne sme da se ponovi.