Razlog da zaboravim

Mia

Sedela sam u svojoj sobi i slušala nezadovoljnog Elajdžu. Prošlo je nedelju dana od kako sam se vratila kući.

- Mia, kako nemaš ništa? – išao mi je na živce. Već neko vreme vodimo ovaj razgovor.

- Lepo. Od kako sam raskinula sa Dejmonom nemam ništa.

- Taj bednik! Zar je toliko teško naći inspiraciju?

- Mislim da znaš odgovor na to pitanje.

- Da, znam.

- Zašto ti ne pokušaš nešto? – molim te reci da. Gledala sam njegove beleške, predobre su.

- Znaš da to nije za mene.

- Nerviraš me. Videla sam neke tvoje tekstove. Dobri su.

- Nije dovoljno dobro.

- Zašto misliš tako?

- Hose mi je rekao tako.

- Hose nema pojma. To smo odavno utvrdili.

- Ne znam Mia.

- Može ovako. Pošalješ mi, ja ću da pogledam i javiću ti.

- Ti ćeš mi reći da je dobro. – uzdahnula sam i uhvatila se za koren nosa. Izludeće me. Pogledala sam ka vratima i ugledala Viktora kako stoji naslonjen i sluša me. Pokazala sam mu rukom da uđe.

- Neću. Znaš i sam da ne umem da lažem.

- Dovešću nas do bankrota!

- Nećeš! Jebeno me poslušaj. I ne nerviraj me. Moram da idem sada.

- Gde ćeš?

- Za razliku od tebe, ja imam obaveze. Ćao. – rekla sam I prekinula. – Ala je naporan.

- Ko je to bio? – Viktor me je zabavljeno gledao.

- Partner. Elajdža. Pričala sam ti o njemu.

- Da, da. Desilo se nešto?

- Neki problemi oko knjige. Radim na knjizi i ne možemo da se dogovrimo. On je neko sa predobrim idejama, samo što misli da to nije dovoljno dobro i konstantno se svađamo oko toga, jer ga je njegov stric ubedio u to.

- A njegov stric je ko?

- Naš bivši šef. Posvađali su se, on je dao otkaz i onda pozvao mene da pokušamo. I ja sam pristala.

- Mislim da je to sjajna ideja. Stvarno želim da uspeš.

- Hvala ti na tome.

- Ali to bi značilo da moraš da se vratiš tamo.

- Zapravo, ostajem ovde. Tamo bih bila u periodu promocije mojih knjiga. On bi obavljao ostalo.

- To mi se sviđa. – nasmejao se i pokazao mi svoje blistavo bele zube. Šta to treba da znači? – Izgubili smo dosta vremena. Želim da nadoknadimo to.

- Hoćemo. – i ja želim. Pogotovo zato što sam kao tinejdžerka bila zaljubljena u njega. – Otkud ti ovde? Zar nisi na poslu?

- Bio sam. Matija me poslao po neku dokumentaciju, zato sam došao. Onda sam čuo tebe i želeo da se javim.

- Drago mi je da jesi.

- Idem sad. Vidimo se večeras.

- Večeras? – šta je večeras?

- Da. Izlazimo. Večeras ćeš zvanično da upoznaš Matejinu devojku. Oni kriju da su zajedno. Pravi se luda. Bar dok ti on ne kaže.

- Koliko imaju godina? Petnaest?