Razlog da zaboravim

Mia

Užurbano sam koračala ka njegovom stanu želeći da ga iznendim. Nismo se videli dve nedelje, još sam ja završila na nekom službenom putu i nismo mogli da se viđamo. Ali sada sam tu.

U liftu sam se sve vreme smešila dok sam čekala da stignem kod njega. Pozvonila sam jednom, ali niko nije otvarao. Pozvonila sam i drugi put, a onda sam čula korake. Nasmejala sam se i popravila majicu koju sam nosila.

- Mia? – bio je iznenađen mojom pojavom.

- Iznenađenje! – povikala sam i pogledala ga. Jedva čekam da ga skinem. Gledala sam u njegovo nago telo od struka naviše i poželela da ga odmah zaskočim.

- Otkud ti? Zar nisi trebala tek za dva dana da dođeš? – bio je zbunjen.

- Da, ali završila sam ranije i došla. Nećeš me pozvati unutra da uđem?

- Mislim da nije dobar trenutak. – počešao se po glavi.

- Zašto? – osmeh mi je automatski spao. – Skloni se! – odgurnula sam ga i ušla unutra.

- Dejmone, ko je to? – čula sam ženski glas i uskoro ugledala nepoznatu devojku. Na sebi je imala Dejmonovu majicu. Majicu koju sam mu ja kupila. Ko je ova devojka? Mia, smiri se.

- Ovo je moja sestra. Vrati se u sobu. – znači tako, sad sam sestra.

- Jao, konačno da upoznam nekog Dejmonu bliskog! – devojka je ushićeno uzviknula. – Ja sam Beka, Dejmonova devojka. – pružila mi je ruku.

Nije mi promaklo da se Dejmonu stegla vilica na te reči. Onda mi je sinulo. Ona je ja. Ja od pre.

- Rebeka idi, nazvaću te.

- Ali... – devojka se pobunila.

- Rebeka... – rekao je kroz zube i ona je shvatila poruku i povukla se u njegovu sobu.

- Drago mi je što sam te upoznala. – rekla je pre nego što je izašla iz stana.

- Nisam znala da kurve koje jebeš nose poklone koje sam ti ja kupovala. – rekla sam čim su se vrata zatvorila.

- Rebeka nije...

- Ne zanima me šta je. Koliko znam ja sam tvoja devojka.

- Važi. – rekao je nezainteresovano.

- Važi? To je sve što ćeš mi reći?

- A šta da kažem?

- Upravo sam te uhvatila kako me varaš! Videla sam te sa drugom devojkom!

- Ne varam te. Ti i ja nismo zajedno.

- A šta smo? – okrenuo se ka meni i uhvatio me za ruke. Sedeli smo na krevetu u dnevnoj sobi.

- Mi se ovaj... Kako da kažem, a da me ne shvatiš pogrešno. Mi se samo jebemo. – da je mogao da me ubije nakon ovih reči bih bila mrtva.

- Mi smo to? Bila sam spremna sve da uradim da bih bila sa tobom! Odrekla sam se svega da bih mogla da živim sa tobom.

- Ne živim sa ženama koje jebem. – još jedan udarac.

- A ja sam to? Nakon svih ovih godina? – ustala sam i pogledala ga. Nemoj slućajno da si zaplakala.

- A šta si očekivala? Da ću da te oženim? – on je rešio da me ubije.

- Obećao si mi! Večnost, sećaš se? – Mia izdrži.

- Daj molim te. Večnost ti je obećao napaljeni klinac pre šest godina. Ne ja. Ja sam uživao u tvom telu. Uživam i sad. – krenuo je da me dotakne, ali sam se sklonila. – Daj, šta ti je?

- Očigledno je taj napaljeni klinac postojao u tebi do pre tri dana. – rekla sam i počela da skupljam svoje stvari. – Skloni se.

- Mia!

- Nema više mi. Završili smo. – prošla sam pored njega i izašala iz stana neokrenuvši se.

Tada sam se probudila. Noćne more, mislila sam da nikada neće proći. Uzdahnula sam i krenula ka kuhinji po vodu. Pogledala sam ka prozoru i videla Viktora kako sedi kod bazena. Zar on nije otišao kući?

- Hej stranče. – rekla sam i sela pored njega.

- Ćao i tebi. – na trenutak me je pogledao, a onda nastavio da gleda ispred sebe.

- Zašto ne spavaš?

- Ne mogu, ti?

- Ne mogu. Mislila sam da si otišao.

- Nisam, popio sam malo, a nisam želeo da rizikujem.

- To je jako plemenito od tebe. – nasmejao se na ovo.

- Ja sam plemenit muškarac. – sad sam ja bila ta koja se smejala. – Drago mi je što si se vratila.

- I meni. Nedostajalo mi je sve ovo. Tamo sam možda imala sve, ali nisam imala njih. Šta je sa tobom? Kad si se vratio?

- Pre godinu dana.

- Šta je, dosadio život u velikom gradu. – nasmejala sam se.

- Nedostajali su mi moji ljudi ovde.

- Kako slatkorečivo. Emotivno. Rasplakaću se. – nasmejala sam se. – Odoh da spavam. Vidimo se ujutru.

- Laku noć mala.

- Laku noć. – poljubila sam ga u obraz, zatim ustala i otišla svoju sobu.

-------
Pa da počnemo...