Pokus

7. dio

E: Odbacim te doma, upadaj.
Osmjehnula sam mu se te zaobišla auto kako bih sjela naprijed.
A: Od kud ti ovako kasno?
E: Išao sam u poštu koju nisi obavila.
Rekao je to gledajući ravno, prateći cestu.
A: Ali nisam znala da sam trebala odmah. Mislila sam da će doći sutra.
E: Da je trebalo doći sutra, onda bi ti sutra rekao da to obaviš.
Promislila sam o ovome što je rekao te shvatila da ima smisla.
A: Nisam ja kriva što bi on sve u zadnji čas.
Nastala je tišina nakon moje rečenice, a ne volim neprijatnu tišinu.
E: Nego, obećao sam proslavu za dobitak posla.
A: Ne, ne treba, zbilja. Mislim da to i nije velika stvar.
Nasmijao se naglas, a pramen kose pao mu je preko oka.
E: To je ogromna stvar, Aleks. Mogu te zvati tako?
A: Naravno, no ne mislim da je to potrebno.
E: Ako sam rekao da će biti, biti će. Sutra navečer kada smo gotovi s poslom.
Mislila sam se složiti s njime, a onda sam se sjetila kako će mi Christian natrpati posla da imam što raditi do dva ujutro.
A: Mislim da neću moći. Šef je zahtjevan oko mene i...
E: Sredit ću ti to.
A: Kako?
E: Prijatelji smo i kolege. Reći ću mu da idemo na večeru. Pustit će te.
Premišljala sam se, radeći grimase.
A: Ali kao prvo, bilo bi čudno da nas dvoje idemo na večeru. A kao drugo, kako znaš da će me pustiti. Glupo je uopće to tražiti od njega jer mi je to tek drugi dan, a tebe sam upoznala prije tri dana.
E: I kao da me znaš tjednima.
Pogledala sam u njega te prekrižila ruke.
A: Ne znam ti ni prezime, Evane!
Nasmijao se, a frčkav je pramen sklonio sa čela prošavši rukom kroz kosu.
E: Evan Davis. Drago mi je gospođice
Aleksandra.
Pružao mi je ruku koju sam s osmijehom prihvatila.
A: Ne laži si. Toliko te dugo ne znam.
Rekla sam smijući se na njegovu glumu.
E: Zato postoji sutra.
A: Da, postoji sutra.
Na trenutak sam se zagledala u njegove oči i tu gustu kosu. Evan je stvarno poseban dečko. Drag i uljudan, a opet ne previše. Na neki svoj način iznosi mišljenje o nečemu i to mi se previše sviđa kod njega. Na neki je način i privlačno. No bilo kako bilo, moj monolog prekinule su trube auta iza nas.
A: Kreni, kreni!
Probudila sam ga u realnost te je ponovno upalio motor, a kroz minutu-dvije, našla sam se pred zgradom.
A: To je to. Hvala na prijevozu.
E: Nema na čemu. Vidimo se.
Onda kada je htio spustiti prozor, sjetila sam se da jedno "hvala na prijevozu" nije dosta. Nije me samo odveo kući, učinio je štošta.
A: Evane! Čekaj!
Nagledao se van kako bi vidio što opet želim.
A: Hvala ti za sve, ne samo za prijevoz. Učinio si stvarno puno. Da te nije bilo, vjerojatno ne bih ni dobila posao.
Nasmijao se na ovo te me pogledao onim smeđim očima.
E: Sama si zaslužna za sve. Ja nisam ti, nisam ušao u tebe kao duh koji te kontrolira, ako razumiješ.
A: Da, simboličko predstavljanje.
Još mu je jedan osmijeh prešao usana te je kimnuo glavom.
E: Nema na čemu. Vidimo se sutra, Aleks.
A: Vidimo se!
Mahnula sam mu te utrčala u zgradu. Za prvi dan, prošlo je savršeno.