Pokus

13. dio

Auto bijele boje stajao je na rezerviranom mjestu posebno za radnike. Oblaci su sve više otkrivali Sunce tako da je svjetlost oblila grad. Taman se pločnik posušio od sinoćnje kiše, a meni je pod hitno trebalo buđenje iz misli u kojima sam se sve više gušila.
E: Lijep auto, ha?
Upitao me radoznalo pokušavajući privući moju odlutalu pažnju. Treba mi samo kontrola nadamnom, ništa više. Ne treba mi još da ispadnem budala pred njime. Ne sumnjam da bi razumio svaki moj glupi postupak, no i dalje me grize činjenica da se znamo tek tri dana, a sada idem s njime na večeru u tri popodne.
Nisam dugo izdržala, a da mi pomisao na Christianovih riječi nije ušla u glavu. Imala sam potrebu vratiti se, no s Evanom se osjećam nekako zaštićeno. Aleksandra, ne smiješ se tako osjećati, samo ste kolege. Ni ne znaš ga.- onaj najiskreniji glas u meni se javio kao i uvijek, u kritičnim psihičkim stanjima.
A: Evane, mislim da se trebam vratiti.
Uhvatila sam njegov ljutit pogled nakon što sam ovo izgovorila. Može sve, ali shvatiti moju potrebu, ne.
E: Aleksandra, on nije netko s kime ćeš moći razgovarati kao sa mnom. Nije osoba koja će podnositi sve tvoje nedoumice i boli. On jednostavno nije normalna osoba.
Namrštila sam se na ovo što je rekao te spustila pogled na pod. Kako nije normalna osoba? To što je šef ne znači da odgovara njegovu opisu.
A: Pričaš gluposti, Evane. Sasvim je normalan, samo ima svoje standarde.
Sarkastičan osmijeh našao se na njegovu licu dok je jezikom prešao preko donje usnice, a već u idućem trenutku glavu je okrenuo prema prozoru na nekoliko sekundi.
Ruka s crnim prstenom našla se u njegovoj gustoj kosi, a njegov pogled na meni.
A: Ne gledaj me tako.
Nije me poslušao, već je bolje okrenuo prema meni nastavivši pogled.
Svoj sam oborila na pod jer me sama sila odbijala da ga gledam.
Njegova me upornost tjerala na nešto, osjetila sam neki nagon, no nisam poduzela ništa.
E: Pogledaj me, Aleksandra.
Pramen zalutao na oči sklonila sam iza uha te učinila što je htio, no ne i na način koji je htio.
A: Ne izgovaraj mi ime tako.
Gledali smo se ubijajući se pogledima, ovog puta ljutitim. Osjećala sam da gubim kontrolu, a povodom toga nisam ništa mogla poduzeti.
A: Dosta.
Prekinula sam tišinu te uhvatila kvaku kako bih izašla. Situacija se skroz otela kontroli, a s Evanom se događa nešto čudno.
E: Idemo na ručak.
Jednim pritiskom gumba zaključao je auto iznutra. Nema mi izlaska, a njegovih se reakcija trenutno bojim.