•AURORA POV•
Lezim na podu i gledam u plafon dok mi osmeh igra na usnama. Ne znam zbog cega idalje stoji, ali trenutno se osecam kao da mogu da letim. Rasirim ruke i krenem da ih pomeram kao ptica. Zvono na vratima me trgne i odma ustanem sa poda i uhvatim se za drvena vrata. Niko nam nije zvonio vec cetiri godine. Spustim se niz stepenice usput se proklizavsi niz iste. Otvorim vrata i ispred sebe vidim Nejta sa osmehom. U ruci je nosio veliku ukrasnu kutiju.
Ja:"Otkud ti ovde?".
Namrstim se, odavno niko nije dolazio u ovu oronulu kucu duhova. Pre godinu dana sam cula od dece iz ulice da u ovoj kuci zive duhovi i da narkomani dolaze, a i da je kuca ukleta.
N:"Pa cao i tebi, mogu da udjem?".
Klimnem glavom i sklonim se sa vratakao bi on usao.
Ja:Idemo u moju sobu".
Klimne glavom i krene za mnom u sobu. Bas me zanima sta je u toj kutiji.
Udjemo u obu i on mi odma pruzi kutiju.
N:"Ovo je za tebe".
Osmehnem se i stavim kutiju na krevet. otvorim je. Cim vidim haljinu i stikle mrak mi padne na oci. Sta ovo treba da znaci? Okrenem se prema njemu.
Ja:"Sta ovo treba da znaci? Odma ces vratiti to u prdavnicu!".
Namrsti se i odmahne glavom. Pridjem mu i unesem mu se u lice.
Ja:"Nisam toliko jadna da prihvatam ovakve poklone! Da li si uopste video koliko kosta ta haljina?!".
Klimne glavom i prodje rukom kroz kosu.
N:"Aurora! Uzeces tu haljinu kao poklon!".
Odmahne glavom odma i odgurnem ga.
Ja:"Zoves me na maturu samo da bi me ponizavao! Gubi se odavde! I zaboravi na dogovor koji smo imali!".
Izguram ga iz sobe i zalupim vratima. Sad ce dobiti kurac, a mozda ni to. Sednem na krevet i pogledam u haljinu. Uzmem je u ruke i odmerim je celu.
Ja:"Ne zasluzujes da mi pripadas".
Vratim sve nazad u kutiju i kutiju stavim ispod krevta.
.
.
Drama iskreno..😂
Ostavite misljenje molim vas🙏🤞💕🌺
YOU ARE READING
SUDBINA
Romance-Da li ce gubitak najbitnije osobe u njenom zivotu promeniti sve? Hoce li je to slomiti i dovesti je do toga da uradi isto? Da li je moguce osetiti ljubav pored toga? Nemarnost roditelja mozda budu kobni. Ziveti sam na svoju ruku, mozda i nije odlic...
