Podignem pogled kad cujem njegove korake.
Ja:"Ne znam, bili smo sve, ali smo ujedno bili i nista".
Klimne glavom i stane samo na korak od mene.
N:"Znao sam da te je voleo i to mnogo".
Klimnem glavom i prodjem rukom kroz kosu. Svi njegovi prijatelji su mi to govorili, ali ja sam to vec sve znala.
Ja:"Sta si poneo ovde?"
Prvo zbunjeno digne obrvu, ali onda iz dzepa izvadi par kesica od raznih slatkisa. Osmeh mi se odma ocrta na licu.
Ja:"Daj mi dve bonbone".
Klimne glavom i iz kesice isvadi plavu i crvenu tabletu. Odma ih progutam i izadjem iz sobe brzo se spustajuci niz stepenice. Izadjem iz kuce i odem u zadnje dvoriste na klupu koja se nalazila izmedju dva drveta. Uvek sam volela ovde da dolazim ujutro, cim se probudim i uvece, pre vecere. Obozavalasam najvise leto zbog toga sto smo uvek dolazili ovde. Ovde sam imala najlepse iskustvo sa Semom i iskreno nikad se nisam pokajala zbog toga. Volela bih da je on sad ovde, da je ziv. Nisam ni provalila da su mi se suze vec slivale.
P:"Dokle ces vise da places za njim?!".
Skrenem pogled sa strane i tad se susretnem sa Piterovim besnim pogledom.
Sta on hoce ovde, i zasto nije na veceri.
Ja:"Odlazi, ne zelim te ovde".
Podignem noge na klupu i zagrlim ih. Ne zelim da me gleda dok placem, a proteklih godinu dana se to cesto desava.
P:"Necu otici dok ne prestanes da places!".
Podignem pogled i namestim se. Zasto sam ustvari ikad bila sam ovom dosadom.
Ja:"Sta ti hoces od mene?".
Dodje do mene i tako me natera da ustanem i pogledam ga dorektno u oci.
ESTÁS LEYENDO
SUDBINA
Romance-Da li ce gubitak najbitnije osobe u njenom zivotu promeniti sve? Hoce li je to slomiti i dovesti je do toga da uradi isto? Da li je moguce osetiti ljubav pored toga? Nemarnost roditelja mozda budu kobni. Ziveti sam na svoju ruku, mozda i nije odlic...
