Blago drmusanje me probudi iz sna. Otvorim svoje kapke i pogledam u figuru ispred sebe.
N:"Da li si se naspavala?".
Odma ustanem iz kreveta i uzmem telefon koji je bio na polici i vidim da je vec osam ujutro.
Ja:"Kasnim u skolu! Opet!".
Udarim se po celu i odvezem onu majicu koju sam imala i pustim je da padne do sredine mojih butina i obucem duks. Stavim kapuljacu i krenem prema vratima, ali me stisak na mojoj ruci zaustavi. Okrenem se i pogledam Nejta direktno o u oci.
N:"Mogu te ja odvesti i onako idemo u istom smeru".
Klimnem glavom i tad zajedno izadjemo iz sobe, a ubrzo i iz kuce. Sednemo u njegov auto i ja odma izvadim kesicu iz dzepa i usmrkam malo.
Ja:"Kako to da ti ides u tom smeru?".
Naslonim glavu na hladan prozor i osmehnem se. Ceo auto mirise na njega i to mi se nekako svidja.
N:"Imam neka posla tamo".
Pogledam ga i namrstim se odma. Koliko on uopste ima godina, da li je on uopste srednjoskolac.
Ja:"Ti znas toliko toga o meni, a ja o tebi nista".
Pogleda me i osmehne se, uzvratim osmeh i okrenem se skroz prema njemu.
N:"Ja sam osoba koja slusa, ne pricam mnogo".
Osmeh mi odma nestane i namrstim se iste sekunde. Razumem ga, ali u njegovom drustvu zelim da pricam, zelim da saznam toliko toga o njemu. Naprimer da li ima devojku.
Sta je sa Semom Aurora? Gde ti je sva ona ljubav koju si osecala prema njemu?
Moj unutrasnji glasic je bio upravu, jedina osoba koja ce biti u mom srcu sve dok ne umrem je Sem i tako ce ostati. Cim stane ispred skole izadjem iz auta bez pozdrava i utrcim u ustanovu koju svi odavde nazivaju "zatvor".
.
.
Menjamo malo emocije.
Ostavite misljenje molim vas💕🤞🙏
ŞİMDİ OKUDUĞUN
SUDBINA
Romantizm-Da li ce gubitak najbitnije osobe u njenom zivotu promeniti sve? Hoce li je to slomiti i dovesti je do toga da uradi isto? Da li je moguce osetiti ljubav pored toga? Nemarnost roditelja mozda budu kobni. Ziveti sam na svoju ruku, mozda i nije odlic...
