Polako su svi odlazili dok Nejt i ja nismo ostali sami.
N:"Ides kuci?".
Skrenem pogled sa divnog sunca koje je izlazilo, na Nejta koji me je posmatrao direktno u oci.
Ja:"Ne verujem".
Klimne glavom i pogled prebaci na izlazece sunce.
Ja:"Nije li divno?".
Osmehnem se od srca i zatvorim oci. Pustim sunce da svojim zlatnim zracima predje preko mog lica.
N:"Jeste, ali...".
Podignem obrvu i pogledam ga, ali? Zasto ali?
Ja:"Ali?".
Nakaslje se i udahne duboko i ledjima se nasloni na mekanu zelenu travu koja se vijorila na blagom povetarcu.
N:"Ti si lepsa".
Istog trenutka osetim kako mi obrazi gore i brzo pogled vratim na sunce.
Ja:"Čudan si ti decko Nejt".
Tiho kazem i prekrstim ruke. Iskreno ga ne mogu razumeti. U jednom trenutku me hvali, a ipak u drugom izgovara jako uvredljive stvari.
N:"Mozda nije stvar samo u meni..".
Namrstim se i pogledam ga, kako to misli?
Ja:"Sta?".
Spustim se tako da lezim pored njega naslonjena na svoju ruku.
N:"Mozda ti utičeš tako na mene".
Jos se vise zbunim. Nista ga ne razumem, sta hoce ovim da kaze.
Ja:"Am...da".
Ustanem sa trave i polako krenem da hodam prema kuci.
N:"Gde si posla?".
Stanem i pogledam ga preko ramena. Ustao je sa trave i rukama se obrisao pozadi. Pridje mi i stane ispred mene.
Ja:"Kuci, spava mi se".
Podigne obrvu i krene da hoda sa mnom.
N:"Zar nisi rekla da ne verujes da ces ici kuci?".
Slegnem ramenima i glasno zevnem, a ubrzo i on za mnom.
Ja:"Izgleda da su mi se planovi promenili, vidimo se Nejt".
Polako otisnem sitan poljubac na njegovom obrazu i produzim prema svojoj kuci.
.
.
Nesto se desava izmedju njih, a uskoro cemo videti i sta.
Ostavite misljenje molim vas🙏😚💓🌸
YOU ARE READING
SUDBINA
Romance-Da li ce gubitak najbitnije osobe u njenom zivotu promeniti sve? Hoce li je to slomiti i dovesti je do toga da uradi isto? Da li je moguce osetiti ljubav pored toga? Nemarnost roditelja mozda budu kobni. Ziveti sam na svoju ruku, mozda i nije odlic...
