HLADNI PRINC

🌟Walk🌟

Ustala sam relativno rano. Oko pola deset. Iskreno nije mi bilo ni do čega. Polako sam izašla iz sobe i otišla na veliku terasu. Sela sam na veliku ljuljašku i skupila noge. Hladno je. Iako sam se naobukla. Osetila sam da je neko seo pored mene. I kada sam se okrenula bila je to Margaret. Gledala me zabrinuto.

"Šta ti je rekao?"

"Ko?"

"Moj sin?"

"Mora je ti je rekao nešto da bi ti poludela i počela da plačeš."

"Nisam plakala pred njim."

"Nisi pred njim ali jesi u sobi, oči su ti naduvene."

"Šta ti je rekao?"-ponovila je pitanje

"Neću da budem tužibaba."

"Kaži mi."-stavila je ruku oko mojih ramena

"Rekao mi je da ne voli novinare pogotovo ženske, da mu se svaka udvarala i da one žele samo novac i titulu buduće kraljice."

"Ah, takav je on, namćor."

"Ali, zašto ne voli ženske novinare?"

"Zbog Ingrid."

"Ingrid?"

"Njegova bivša devojka je bila novinar, ali je bila sa njim zbog para i titule i varala ga je. Uhvatio ih je i to ga je mnogo pogodilo."

"Sasula mu je sve u lice."

"Jao, to je užasno."

"Znam."-pogledala sam

"Prelepo vam je ovde."

"Stvarno?"

"Da, imate i svoj hipodrum, a tek bašta."

"Nisam mislila da će nekom da se sviđa ovaj letnjikovac."-rekla je tužno

"Zašto?"

"Pa svi kažu glupo je, bolje da uradim nešto drugo, ali ja volim prirodu."

"Priroda je savršeno mesto da se čuvaju deca i da rastu, i plus hipodrum. Pravi mali raj."

"Kada se udam volela bih da imam ovako lep pogled sa terase."-naslonila sam glavu na kolena."

"Znaš, došla si ovde zbog nečeg drugog."

"Zbog čega?"

"Kada je tvoj fakultet zvao, prvo je bio neki dečko izabran, ali sam ja tražila žensko."

"Znam da moj sin ne voli ženske novinare, a i izbegava žene u širokom krugu, htela sam da dođe ženski novinar ne bi li se on malo opustio."

"Želite da mu budem prijatelj?"

"Pa da, tako nešto."-njen izraz bio je tajnovit

"Želim da mu se približiš, da bi se oslobodio."

"Njegova je dužnost kao budući kralj da se oženi i ima naslednike."

"Ali kako smo krenuli...."

"Ne treba gubiti veru."-rekla sam joj tiho

"U pravu si."

"Dobro jutro."

"Oh Natalija dušo, pridruži nam se."

"Neka hvala, mislila sam da će mi jutarnja šetnja dobro doći, pa sam mislila pozvati Oliveru da ide sa mnom, naravno ako ona to želi."

"Naravno, i meni bi prijala."

"Idite vas dve, momci su na jahanje otišli."

Klimnule smo glavom i otišle. Izašle smo ispred kuće.

"Idemo ovim putem."

Išle smo kroz baštu koja sada nema cveće ali verovatno na proleće sve to procveta i mnogo je lepo.

"Ceo letnjikovac bruji o sinoćnjem događaju."

"Predpostavila sam."

"Iskreno rekla si mu lepo."

"Previše je uzdignut i ponosan."

"Zna da nervira čoveka."

"Mene je sinoć iznervirao."

"Onda će da ti prija ova šetnja kao i meni i bebi."

"Bebi?"

"Ah da, trudna sam."

"Ali niko ne zna osim tebe."

"Dobro, čuvaću tajnu."

"Drago mi je."

Nisam ni primetila da smo stigle do hipodruma. Njen muž zajedno sa Lukasom je bio pored svog konja. Sada sam ga zagledala bolje. Visok, mišićav, plava kosa ali toliko svetla da je skoro kao bela, presvetle plave oči (videla sam to na netu) , puna usta, bled ten, pravi skandinavac. Kao naši sloveni. Da li su mu i trepavice bele..... ček.. šta ja to mislim. A ovo odelo za jahanje mu stoji mmmm.

"Lukas i Valter liče."

"Ne liče, samo imaju isti ten i kosu i izdaljine se čini da su isti."

"Navići ćeš se, svi oni liče na njihovu majku."

"Primetila sam."

"Svi osim Ane, ona liči na oca."

"Njega nisam još upoznala."

"Upoznaćeš ga, na božićnjem balu."

"B-balu?"

"Da."

"Ali ja ne idem."

"Kako ne ideš, pa ti si gost."

"Nemam ni šta da nosim, nisam ni plemić."

"Reći će ti sve Margaret."

"Dame."-prišao je Valter i poljubio nam ruke

"Valtere prekini da izigravaš šmekera kad to nisi."-dodao mu je Lukas

Kad su oni to prišli?

"Olivera da li jašeš?"

"Ne, ne znam."

"Onda mi dozvoli da te naučim."-pokazao mi je na svog konja

A onda ga je odgurnuo ovaj veliki crni konj. Počeo je da skače i besni.

"Đavole!!"

Ali u trenutku kada je Lukas viknuo smirio se. Čekaj malo zove se Đavo? Valter je počeo da se smeje.

"Izgleda da se Đavolu baš sviđaš."

"Zove se Đavo?"

"Da."

"Ko mu je dao to ime?"

"Lukas , ko će drugi."

Prišla sam konju i polako ga pomazila.

"Stoji mu ime, ali možda ste mogli da mu date Smrt ili tako nešto, kao Had bog podzemlja, ili Lucifer."

"I to što kažeš, brate o čemu si razmišljao?"

"Nemam pojma."

"Možda bi ti Lukase mogao da je povedeš malo u šetnju na konju."