HLADNI PRINC

🌟Roditelji🌟

Olivera pov.

Klimnula sam glavom i ustala. Sačekala sam da zaključa i sredi to sve. I onda smo krenuli na doručak. Onda sam odjednom osetila kako me hvata za ruku. Ujela sam se za usnu da se ne bih nasmejala kao lud na brašno. Samo sam mu jače stegla ruku. Ušli smo u restoran. Videla sam ostale da sede svi zajedno. Otišli smo do njih i seli.

"Dobro jutro."-javila sam se

Svi su mi uzvratili sa osmehom. Lukas je sedeo do mene. Oni su me napali svi sa nekim pitanjima, a ja sam odgovarala kao da sam na poligraf testu. A posle doručka, sam se pozdravila sa svima i otišla kući da kažem roditeljima. Malo je bilo teško objasniti Lukasu da ne može da ide sa mnom.

"Mama."

"Ejj, došla si?'

"Došla sam."

"Pa gde si bila?"

"Zdravo i tebi tata, odmah čim uđem gde sam bila ni ćao."

"Ćao."

"E tako."

"Verovatno je bila kod Anđele."

"Ne."

"Pa gde si onda bila?"

"O helou sestro."

"Helou brate."-ponovo u najgori trenutak

"Udajem se."

Oni su me pogledali kao da mi je izrasla još jedna glava, a brat se zagrcnuo sa sokom koji je pio.

"Molim, kako?"-mama sva u šoku

"Lepo, udajem se."

Podigla sam ruku i pokazala prsten. Mama je prišla i pogledala dobro prsten.

"Olivera, da li znaš koliko košta taj prsten, to je pravi dijamant."

"Molim?"

Sada su svi prišli da pogledaju.

"Sve je to lepo, mene interesuje, ko je mladoženja, ako ima para toliko da daje za prsten."

"To je porodično nasleđe, a moj budući muž je Lukas."

"Princ?"

"Da."

"Pa kako?"

"Došao je, videli smo se sinoć, pitao me da li želim da se udam za njega, i da ide za dva dana kući, a planira i mene da vodi."

"I eto, tako."

"Pa zar ideš za dva dana?"

"Da tata."

Zagrlio me.

"Moja mala devojčica se udaje."

"Dobro, molim bez bebećanja."

"Pa kad ti planiraš da ga mi upoznamo, ni ne znamo čoveka."

Naterali su me da sednem i pričam sa njima. A onda je pozvonilo zvono, brat je oteran da otvori. Došao je zbunjen.

"Ko je?"

On je samo prstom pokazao. Umalo mi oči i vilica nisu ispale.

"Lukase, odkud ti ovde?"

Da ste videli facu moje majke. Žena samo što se nije onesvestila.

"Olivera, on je...?"

"Da mama, on je."

"Dobar dan, nadam se da ne smetam, ja sam Lukas."-prekinula sam ga pre nego da je nastavio

"Lukase, dogovorili smo se, rekla sam ti."

"Ne ne, uvek je dobrodošao ovde."

"Mama!"

"Nemoj mama, nego pusti da se upoznamo sa čovekom."

Mnogo su se lepo i upoznali. Udavili su ga. Brat je seo do mene.

"Umoriše jadnog čoveka."

"Sam je tražio, došao je ovde iako sam mu rekla da ne dolazi."

"Kakav tvrdoglav čovek, ali dobro sam je rekao da ne poštuje pravila."

"Ćuti tu i sedi Olivera, bićeš kraljica."

"Videćemo."

"Oćeš, ajde tišina sad."

Moja divna majka ga je ponudila i da jede. Ali je on to maherski odbio. Ustala sam i uhvatila za ruku.

"Lukase, idemo malo u šetnju."

"Okej."

"Olivera ne napinji čoveka."

"Ti ga napinješ."-srpski jezik forever

"Ostanite deco."

"Nema potrebe, neću više da smetam."

"Dobro onda."

"Hvala na gostoprimstvu."

"Uvek."

Obukli smo jakne i izašli. Uhvatio me za ruku i poveo prema autu.

"Nisam znala da voziš."

"Naravno da vozim."

"Ja sam htela da šetamo."

"Šetaćemo, ali moram da uzmem novčanik."

"Okej."

Uzeo je novčanik. Onda smo nastavili putem ka parku blizu. Šetali smo se parkom.

"Sada mi uopšte ne ličiš na princa, ali u onom odelu na balu, sasvim drugačije."

"Sada sam u trenerkama."

"Opušten si."

"Jesam, a i ti si."

"Vrlo."

"Pošto smo se opustili, bili zajedno noćas, mislim da je vreme da porazgovaramo."

"O čemu?"

"O tebi."

"O meni?"

"Mhm."

Seli smo na klupicu. Stavio je ruku oko mene, privukao me da se naslonim na njega i okrenuo glavu u moju kosu.

"Zašto si otišla ono veče?"

"Bila sam povređena."

"Tu sam bio ja, nisu bitni oni."

"Svejedno, ne možeš nekom da kažeš vas dvoje će da se venčate, na osnovu toga što si ih nahvatao u sobi."

"A ni ne znaš da su možda samo glupi fling."

"Znači bio sam fling?"

"Ti definitivno nisi fling."

Nasmejao mi se u kosu.

"Znam."

"Pa zašto si onda pitao?"

"A zašto da ne pitam?"

"Dobro onda, jesi fling."

"Mhm."

"Pa da."

"Hajde idemo, pada mrak."

"Hoćeš li sa mnom, ili ćeš kući?"

"Idem kući, neko mora ceo orman da spakuje za Norvešku."

"Kako želiš."

Odveo me je do kuće i na ulazu poljubio.

"Laku noć."

"Takođe."

Poljubio me je u čelo i otišao. Ja sam nasmejana ušla u kuću gde me je majka dočekala, da bi se šalila na moj račun. Počela sam svoje pakovanje i kada me je zamrzelo. Spremila sam se i legla da spavam.
_________________________________________

Evo da vas malo obradujem nastavkom. I moram da kažem da uskoro i ovoj priči dolazi kraj. 🤗🤗