🌟Intervju🌟

5.8K 102 6
                                    

"Gospođice Vukašinović, vaš intervju će biti sa njegovim veličanstvom princ Bernhard."

Izvini šta.

"Da li je to u redu?"

"Um, jeste, da."

"Dobro onda, slobodni ste."

"Hvala sam."-ni na čemu

Ubiću se. Gde meni da se on padne. Znam koliko on mrzi novinare. Eh živote zgažena žabo. Lucas Bernhard. Princ Norveške . Još mi on fali. Ceo svoj život sam provela jedva čekajući da završim žurnalistiku. I za rad pre diplomskog mi daju ovog debila. Znači ne mogu da verujem. Bolje Trampa da su mi dali. Ili Vanju ministra sporta. Makar je lep. Mislim nije ni ovaj Lukas ružan. Đavolski je lep. I princ je. Ali je jedno đubre razmaženo.

Ako ništa drugo fakultet plaća put do Norveške. I hotel. Uf biće to duge dve nedelje. Znači imam još jedan dan da se spakujem i sredim. I da napišem pitanja za intervju to mogu i u toku leta. Jej. Joj ovaj debilski auto što se parkirao loše ispred mene. Živote. Volim moji mali smart. Svuda stane. Ali debili koji ne znaju da voze. Auh. Ludilo.

"Mama, vozim, zovem te kasnije."

"Dobroo."

Majko mila.

Ulazim u kuću gde me horda ljudi dočekuje. Šta koj moj...

"Ah, Olivera, zbog toga sam te zvala."

"Tetka Jelena je došla."-još mi je i ona falila

Ona vam je ona tetka koja kad dođe se mnogo hvali svojom porodicom. Moj sin ovo moj sin ono. I onda me pita. A što ti nisi upisala pravo kao moj sin. Mogla bi da radiš kao advokat u njegovoj firmi. Bla bla. Ma mrš.

Debilka jedna.

"Mama, moram hitno da idem da se pakujem ."

"Za gde?"

"Za Norvešku."

"Šta ćeš tamo?"

"Rekla sam ti, za onaj intervju, i meni se pala Norveška."

"Dobro onda, znaš proceduru."

"Znam mama, ne moraš da ponavljaš, da se čuvam i pazim silovatelja, manijaka, lopova..."

"Jao, ajde idi."

Otrčala sam gore i onda lagano počela da pravim spisak. Neseser. Četkica za zube i pasta. Donji veš. Jedno 10 pari majica. I pantalona. Čarape za svaki dan. Zimska jakna. Grejači. Džemperi. I neke tehničke stvari. Dobro. Sveska i pernica. I to je to ja mislim.

Otišla sam na kupanje i dok sam čekala kasnije da mi se osuši kosa. Uzela sam malo da guglam o gospodinu princu. Dobro znam ko mu je porodica. Okej. Hmm.

Opa.

Skandal. Zabavljao se sa običnom devojkom. Uhvatio je u prevari i ona mu je otkrila da je s njim bila samo zbog para. Božeeeee. Haotično. Mislim da se ja ne bih snašla u ulozi princeze. Šta li se zamišljaju te devojke. Nije lako biti član plemske porodice.

Eh kosa se prosušila malo. Dosušiću je fenom. Sela sam ispred ogledala i pogledala svoj odraz. Pa ne mogu da kažem da sam ružna. Nisam ni najlepša. Ali sam solidna. Imam tamno plave oči i tamno braon kosu. Odvratna je. Neko mi je jednom rekao da su mi jagodice i nos aristokratski podignuti. Imam donju usnu veću od gornje. I obožavam da je grizem. Do krvi. Jedino što mrzim na sebi mnogo je moja visina. Visoka sam. I to mi otežava da nađem dečka ceo svoj život jer ako je visok ružan je. Lep je uvek nizak. I tako u krug.

Jao da bre. Njima je Božić. Skroz sam zaboravila. Smetaću im na praznik. E baš znam da ga pogodim. Baš sam baksuz.
______________________________________

Mrzim avione. Jao. Znači od kad smo poleteli i turbolencije ja paničim. Imam preveliki strah od aviona. Ne visine..aviona. Šta ako se sruši? Živote što mi to radiš...... i na kraju sam se pomirila sa sudbinom. I počela da pišem pitanja neka za intervju. Malo sam i odspavala. Ali kada smo sleteli zahvaljivala sam Bogu što sam živa. Pa sam lagano uzela stvari i otišla. Ispred aerodroma me je čekao vozač koji mi je otvorio vrata. Oh. Wow. Bio je dan. Sreća. Ušla sam u auto i vozač je počeo da vozi.

"Gospođice?"-obratio mi se na engleskom

"Da?"

"Idemo na selo, njihovo veličanstvo slavi Božić na selu."

"Ah, dobro."

"Rekli su da žele da ostanete sa njima, celo vreme, da se ne biste vraćali stalno."

"Oh?"

"Da li je to u redu sa vama?"

"Jeste, ako tako misle."

"U redu."

O bože u šta sam se uvalila. Koliko je ovde hladno. Sreća pa sam ponela debelu jaknu. Uf. Nakon možda sat i po smo stigli u neko selo. Bile su kućice svuda. I onda kao iz bajke jedna malo veća. Malo mnogo veća. Verovatno je to njihova rezidencija. Jeste. Kolima je upravo skrenuo tu.

Wow ovo jeste izbliza kao bajka.

HLADNI PRINCOù les histoires vivent. Découvrez maintenant