On je kreten plave krvi. Ja sam devojka koja želi biti pisac i novinar.
On ne voli intervjue, a pogotovo ne ženske novinare.
On je princ Norveške, a ja obična devojka.....
"Šta vas boli kurac da li sam u depresiji ili se ljutim na nekoga, gledajte malo svoja posla."
"O tome ti pričam."
Sedeli su ostatak večere u tišini. Vratili su se u zamak. Više nisu na selo , ali njega je i dalje tištilo. Šta li radi? Gde je sada, da nije našla nekog drugog. Nakon večere se vratio u svoju sobu. Postao je robot, spava, jede, ako ima neke obaveze uradi i to je to. Bez emocija. A jedino što je imalo emociju su bila sećanja na nju. Njegovu princezu Oliveru.
Kuc kuc.
"Ne može."
"Ja sam Lukase."
Ušla je Natalija kojoj se stomak malo video. Sela je do njega na krevet. Ona mu je bila najbolja drugarica. Zna je godinama, skoro sve teme dele zajedno.
"Lukase, voliš je, jel da?"
Ništa joj nije odgovorio. Samo je ćutao i gledao u prazno.
"Lukase!"
Trgao se.
"Molim?"
"Da li voliš Oliveru?"
Ćutao je na kratko.
"Da, volim je više od svih žena sa kojima sam bio, volim je više od Ingrid."
"Patim za njom Natalija, ni ne znam gde je, šta je, sa kim je, ubija me pomisao na to da bude sa nekim drugim."
"Baš me briga da li je nevina ili nije; čudilo bi me i da jeste, jer je lepa, najlepša."
"Koliko sam puta za ova tri meseca pomislio da ja ne mogu bez nje. Da nijedna žena ne može nju da zameni, poželeo sam i ponadao se da ću da kada budem bio kralj, da će mi ona podariti naslednika."
"Poželeo si decu sa njom?"
"Da, više njih."
"Želeo sam i puno devojčica da liče na nju, da odrastaju na letnjikovcu, da uče da jašu konja."
"Da ostarimo zajedno i gledamo kako naša deca postaju velika, ali se sve srušilo, majka gura nos tamo gde njoj nije mesto."
"A znaš šta?"
"Šta?"
"Mislim da preteruješ?"
"Kako to?"
"Mogao si jednostavno da odeš po nju tamo i da nas sve poštediš patnje, bola i tuge."
"Ali..."
"Ali nisi znao šta te tamo čeka."
"To je bio problem."
Ušao je batler na vrata.
"Zovu vas dole da prisustvujete svi."
Sišli su dole gde su svi već uveliko čekali. Seli su na trosede i čekali.
"Ovako, danas nam je stiglo pismo."
"Kakvo pismo?"-pitao je Valter
"Pozivnica."
"Dobili smo pozivnicu fakulteta, kao zahvalnost za saradnju sa Srbijom, studentkija koja je bila kod nas je uradila predobar posao i cela komisija zadužena za to je bila oduševljena."
"I pozvani smo da prisustvujemo večeri povodom 30 godina osnivanja fakulteta."
"Tako da sam htela da najavim, da se svi pakujemo jer idemo u Srbiju."
"I Lukase, sine moj, nadam se da mi opraštaš za sve, ali vreme je da dovedemo Oliveru kući."
Na njegovom licu se prvi put u toku tri meseca pojavio osmeh. Braća su skočila na njega. A Margaret je bilo žao što se tako podnela, znala je da Olivera ne voli pravila. Ali ona je ipak pokušala. Nada se da ga Olivera i dalje želi i da će konačno biti srećni. ______________________________________
Olivera pov.
Spremala sam se za proslavu fakulteta. I moj plus jedan će biti Anđela. Poenta je da se nose duge haljine. Nisam ponela onu plavu. Ostavila sam je. Izabrala sam neku haljinu u butiku i uzela je. Imala je značenje. Bila je žuta njegova omiljena boja.
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Zatvorila sam se do guše. Jer nisam želela da me gleda ni jedan drugi muškarac osim njega. Odjednom je banula Anđela kao avet u moju sobu.
"Ovde je, ovde su, Oliverice!!!"
"Ko, Anđela?"
"Lukas."
"Zašto?"
"Neki poslovni put je, ali on je ovde lutko."
"Pa šta, ako neću da ga vidim."
"Ti si stvarno jedna budalica."
"Pa dobro."
"Lutko, zar tako planiraš olako da baciš sve ove mesece što si patila."
"Ne, ali kao prvo ne možemo da prođemo njihovo obezbeđenje. A možda me i ljudi mrze zbog onakve situacije kada sam se drala kao da ispred mene ne stoje kralj i kraljica Norveške. Kakva sam debilka."
"Daj ne lupaj, molim te."
"Ne lupam samo sam realna."
"Ma treba da im pošalješ poljubac i to mu je to."
"Lako je tebi da kažeš, nisi ti bila pred svršen sud kralja."
"Hajde molim te, smiri se i sređuj se."
"Dobro, zakopčaj mi haljinu."
Okrenula sam se i gledala u ogledalo dok je zakopčavala. Uf biće ovo dobro.
