HLADNI PRINC

🌟Book🌟

"Ženske jel nas ogovarate?"

"Samo na vas mislimo."

Valter je došao sa Karli u rukama i zagrlio Nataliju oko struka. A Lukas je bio sa moje desne strane, hodao je sa rukama u džepovima.

"Mene interesuje, zašto je gospođica Olivera upisala žurnalistiku."

Da budem kao Jovana Jeremić. Hehe . Izvinjavam se.

"Od malena sam želela biti novinar."

"Pa sam nakon završene gimnazije upisala žurnalistiku."

"A tamo u tvojoj zemlji, jel hladno?"

"Ne ovoliko, ali sada u decembru jeste."

"Imamo kontinentalnu klimu."

"Opa znaš geografiju."

"Naravno."

"Imala si tendencije da budeš model, visoka si i lepa."

"Hvala, ali nije to za mene."

"Zašto, ja bih sve dala da sam visoka kao ti."

"Nekad to zna da bude problem."

"Zašto?"-ovaj Valter ne prestaje kao poligraf

"Pa na primer ne mogu da nađem dečka."

"Ako je lep, onda je nizak, ako je visok, onda je ružan."

"Ili ti imaš prevelike standarde."

"I treba da ima velike standarde, Valtere, pogledaj je kako izgleda."

"Dobro dobro."

"Lukase, brate, pomogni mi."

"Pa šta da ti kažem, kad je Natalija u pravu."

"Možda devojka planira da čeka onog pravog."

"Tako je, čekam "onog pravog"."

"Dobro onda, sa srećom ga nađi."

"Hvala."

Konačno smo ušli unutra. Uff. Toplota. To volim. Naišla je i Margaret.

"Idemo na čaj."

"Olivera, ideš li?"

"Neka hvala, samo sam želela da pitam, da li imate biblioteku ovde?"

"Naravno."

Pozvala je onu devojku i rekla joj nešto, a ova je odmah klimula glavom.

"Pođite za mnom."

"Dobro."

Provela me kroz neki hodnik i uvela kroz velika vrata. Osećala sam se kao Belle kad je zver uvede u veliku biblioteku. Mislim ova nije toliko velika, ali je poveća.

"Biću ispred, uzmite šta god poželite."

Klimula sam glavom. Ovako se osećam kao princeza. Išla sam redovima i videla razne knjige. Na raznim jezicima. Ali sam naišla na neke romantične na engleskom. Pa sam uzela to da čitam. Isto neka kao plemićka porodica i tako to. Ja obožavam takve knjige.

Izašla sam sa tom knjigom i pošla u sobu a ova devojka me pratila. Ušla sam i legla na krevet te se odmah bacila na čitanje.

Odjednom sam čula vrata kako se otvaraju, podigla sam pogled. Bio je to Lukas. Pogledala sam na sat. Nisam ni primetila koliko je prošlo vremena. Majko mila.

"Zar nisi čula kako su te zvali na večeru?"

"Ne, kad?"

"Pre deset minuta."

"Bože, ja sam se začitala."

"Evo odmah idem."

Ustala sam i krenula da izlazim. Lukas je odmah bio iza mene. I dalje mislim da mu se ne sviđam baš. Jebemu život. Imam još malo vremena.

"Da li ti se sviđa knjiga?"

"Hm?"

"Da da, ovaj izvini odlutala sam u mislima o njoj."

"Voliš da čitaš?"

"Obožavam, i uzela sam baš ovu, pošto planiram da napišem takvu knjigu."

"A i ovaj intervju je trebao i malo da mi pomogne."-nesigurno sam ga pogledala

"Ako te zanimaju običaji, rituali i te gluposti, rado ću da pomognem, ali ne znam ja baš sve ženske stvari, ja znam šta trebam da radim kao kralj."

"Ali znaš, za razliku od mene, ali iskreno, kako postižeš, ja mislim da ne bih izdržala takav pritisak."

"Zavisi šta, evo na primer ovi balovi; meni su toliko dosadni i naporni da je to neopisivo."

"Meni to deluje kao vrlo lepo."

"Nije, videćeš."

I pre nego da sam rekla nešto ušli smo u trpezariju gde su svi čekali.

"Draga da li si dobro, čuli smo da se ne javljaš, pa smo poslali Lukasa da te proveri."

"Dobro sam, samo sam se začitala."

"Divno, voliš da čitaš?"

"Da, planiram da napišem knjigu, pa sam uzela da čitam da bih se malo edukovala.

"A koju knjigu."

"Tvoju omiljenu."-rekao je sav smoren Lukas

"Njegovo veličanstvo?"

"Da, ta knjiga."

"Jao to mi je omiljena, pročitala sam je najmanje dvadeset puta."

"Divno."-počeli smo da večeramo

"Znači, pišeš knjigu o kraljevskim porodicama?"

"Pa da, i mislila sam da će mi ovaj intervju sa Lukasom malo i pomoći oko toga."

"Lukas će ti rado ispričati sve što zna, je li tako sine?"

"Tako je majko."-ponovo on mrzovoljan

Kakva bipolarna osoba. Neverovatno.

Nakon večere smo otišli u ogromni dnevni boravak. Svako je negde seo i ja sam se ponovo zapala pored gospodina mrzim ceo svet i sve ljude na njemu.

"Olivera, verovatno nisi znala, ali i ti ćeš prisustvovati Božićnjem balu."

"Kako, kad nisam niko bitna."

"Naš si gost, i sutra ujutru dolazi krojač i on će uzeti tvoje mere i napraviti ti haljinu."

"Nema potrebe."

"Ima, sada, da li znaš da plešeš valcer?"

"Ne, nikad nisam imala potrebe da znam."

"Super."

"Ustajte."

Ušao je neki lik koji izgleda kao peder iskreno. Ništa protiv ali sav je nekako feminiziran.

"Draga, ovo je Frančesko, instruktor plesa."

"On će ti sada pokazati kako se igra."

"Dobro."

I tako je on pokazao običan valcer kako se igra. I pomogao mi da shvatim sve. A ja sam kraičkom oka gledala Lukasa koji je pomno pratio šta ja radim.

"Eh dobro, hvala ti Fran, hoćemo li zaplesati?"

"Naravno, uzmite svoje parove, igraćemo svi."

Okrenula sam se i on je bio ispred mene.

"Mogu li vas zamoliti za ples?"

"D-da."