Zabranjeni Ljubavnici (Zabranjeni #1) ➡️ U Potrazi Za Izdavačem

Dvanaesto poglavlje

Toby je otvorio vrata samo u ručniku oko struka brišući drugim ručnikom kosu. Zbunjeno me pogledao i zaletio se prema meni primivši me za ramena kad me vidio kako stojim ispred njegovih vrata na rubu suza.

„Liv? Što se dogodilo? Što radiš ovdje?" Povukao me u sobu i zatvorio vrata za sobom.

„Ja.. Nisam znala kamo otići. Ključ moje sobe je kod Ree i ne mogu ući. Ona je u susjednoj sobi na zabavi, a ja više ne želim ići tamo. Ja.." Stajala sam ukočena nasred sobe dok me Toby promatrao. Na licu mu se vidjela zabrinutost i iznenađenost.

„Što se dogodilo? Dođi, sjedni. Ispričaj mi." Povukao me za sobom i posjeo na krevet. „Želiš nešto popiti? Vode, soka?" Odmahnula sam glavom.

„Ja... Došli smo ovdje i krenuli na zabavu. Neki me lik ponudio pićem i krenuli smo plesati. Bilo mi je vruće i izašli smo na balkon. Onda me pokušao poljubiti i ja sam ga odbila, a on je poludio. Pokušao me prisiliti, a ja sam ga udarila i pobjegla. I sad sam tu. Svašta mi je rekao i ne želim se dovesti u situaciju da ga ponovno sretnem." Osjetila sam kako mi se suza počela spuštati po obrazu. Nisam željela plakati. Ne pred njim.

„Koji je taj lik? Kako se zove? Kako izgleda?" Primaknuo se više prema meni i zagrlio me jednom rukom.

„Rekao je da... Da se zove Leo? Leon. Ili nešto takvo. Visok, smeđa kosa, tamne oči." Polako sam počela grcati u suzama.

Toby me gledao nekoliko trenutaka i onda me privukao k sebi i naslonila sam glavu na njegovo rame stišćući se više uz njega. Grlio me jedno vrijeme.

„Je li izašao za tobom van? Je li te pratio?"

„Nije. Ne znam. Kad sam pobjegla, ostao je na balkonu. Kad sam se vratila gore, nisam ga vidjela u hodniku."

„U redu. Sad si na sigurnom. Drago mi je da si došla k meni." Pogladio me po ruci kao da me želi ugrijati. „Kako si znala da sam ovdje?"

„Richie mi je dao posjetnicu hotela i vidjela sam ga u sobi preko. Rekao je i da si ti u sobi do, nisam znala u kojoj. Pogađala sam." Privukla sam mu se još bliže u zagrljaj.

„Dobro, drago mi je da je taj kreten rekao barem nešto korisno." Naslonio je svoju glavu na moju. „Sad ćeš ostati sa mnom. Neću te pustiti samu da lutaš naokolo. Pričekaj da se obučem. Onda ćemo razgovarati." Poljubio me u tjeme i ustao s kreveta. „Sigurno ne želiš ništa da ti donesem?"

„Vodu. Možeš vodu." Obrisala sam suze. „Toby.." Okrenuo se prema meni. „Hvala ti."

„Naravno." Otišao je u kupaonicu i vratio se obučen u isprane traperice i majicu kratkih rukava s natpisom Blind Brothersa. Nisam mogla, a da se ne nasmijem na to.

„Izvoli. Popij ovo. Bit će ti bolje." Pružio mi je dvije tablete protiv glavobolje uz vodu. Pružila sam ruke i otkrila sam masnice na ruci.

„Jebemu! To ti je taj kreten napravio?" Sjeo je do mene i prstima prešao po masnicama.

„Nije ništa. Ne boli me. Pusti." Boljelo je, no nisam željela ispasti slaba.

„Kako misliš da pustim? Netko te ozlijedi i ti dotrčiš k meni i očekuješ da se pomirim s time? Nema šanse. Platit će za to." Ustao je s kreveta i krenuo prema vratima. Ustala sam za njim i potrčala prema njemu.

„Ne! Stani. Molim te. Pusti to na miru. Bilo pa prošlo. Ne možemo vratiti vrijeme." Primila sam ga za ruku i on se okrenuo prema meni. Vidjelo se da je ljut. Jako ljut. „Molim te. Ostani sa mnom. Nemoj ići."

Stao je i promatrao me. Gledala sam u njega i pokušavala ne trepnuti kako bih ga pogledom natjerala da ostane. Lice mu je postalo blaže. Dignuo je ruku i prinio ju mom licu, no stao je. Oklijevao je nekoliko sekundi i onda me pomilovao dlanom po obrazu. Zatvorila sam oči i pritisnula obraz dublje u njegov dlan. Približio se bliže meni i drugu ruku mi stavio na leđa.