Dva mjeseca su prošla, a nje nema nigdje kao da je u zemlju propala, ni Ajnu ne viđam, da bar nju vidim saznao bi nešto.. Dani prolaze i svaki je isti. Posao-kuća.. Sve mi je nekako postalo drugačije.. Prije nje, nisam mario za ženama, mislio sam da su sve iste, a onda kada sam nju upoznao shvatio sam da sam griješio, sad kad je više nema pored mene, drugačije je, jer znam da sam upoznao najposebniju djevojku ikad a nisam uspio da je zadržim, zbog čega ? Zbog istine koju čuvam.. Sve bih dao da je samo jednom sretnem, makar to bilo i izdaljine, samo da se uvjerim da je dobro, jer od onog dana u bolnici više je nisam vidio, niti sam saznao za njeno stanje..
Otkucalo je osam sati navečer kada sam završio svoju smjenu. Dogovorio sam se sa Harunom da prvi put nakon dva mjeseca izađemo negdje, treba mi koja čašica.
Završio sam posljednje što sam imao i uputio se kući. Čim sam stigao dao sam se pod tuš, dan je bio naporan.. Nisam se se sebi pošteno posvetio duže vremena, nisam imao volje.. Večeras sam odlučio za malo promjene. Izašao sam i kade i onako gol počeo se brijati, brada mi je i previše narasla, tako da sam čitavih pola sata ostao ispred ogledala, ostavio sam sasvim malo bradice, oblikovao je i namazao serumom. Kosu nisam sušio, pustio sam da se prirodno osuši. Iz ormara sam izvukao crnu maicu kratkih rukava, i tamne farke.. Preko ramena sam prebacio plavi džemper jer je vani prohladno, septembar je i jesen se približila.
Prije nego sam krenuo, pustio sam Harunu poruku da krećem i da se nađemo ispred Sloge. Upalio Kiu i krenuo.
Dok sam se vozio, razmišljao sam, zar je moguće da nemam nikoga, da sam sam, da me žene ne zanimaju.. A i kako će, kad se poslije nje bojim i da priđem nekoj..povrijedio sam i nju a i sebe, i više nisam nizašta.
Stigao sam a Harun me čekao. Unutra je već bilo krcato, bilo je devet sati i jedva da smo našli mjesto negdje pored šanka. Harun je svaku odmjerio i dao komentar. Ja nisam, nije me zanimalo. Na tren sam pomislio da sam gej.. Dok nisam čuo nečiji glas, muzika se stišala i mogao sam dobro da čujem.. Ona. Stajala je pored šanka i pričala sa nekim momkom, tačnije sa onim momkom, za kojeg sam već prije mislio da joj je momak. Poslije toliko vremena sam je vidio i čuo njen glas, nisam bio u stanju da se pomaknem.. Vidio sam je i to je dovoljno. Ona je sasvim dobro, savršeno.. Muzika se još nije pokrenula, kao da se u inat meni stišala. Umjesto muzike, čuo sam njen smijeh koji mi je parao uši, bila je sretna.. A onda me je ugledala i osmijeh joj je zamro. Spojili su nam se pogledi. Ona mrtva ozbiljna, a ni ja nisam ništa bolji.. Srce mi toliko udara, da sam na tren pomislio da su bubnjevi.. Nemoćan da ostanem ovdje a nemoćan i da izađem, nisam znao šta da radim pa sam otišao u wc, da se samo malo maknem, nemam više snage da je gledam, nadajući se da će otići kad se vratim.. Ali imao sam sreće koliko i nisam.. Izašao sam i čuo nju iz ženskog wc-a , odlučio sam je sačekati, pa šta mi Bog da. Sklonio sam se u stranu.. Kad je izašla, sazvao sam je.
- Alisa.
Zastala je u mjestu, nije se odmah okrenula, što je i meni dalo vremena da se saberem prije nego se ponovo sretnem s tim očima.
Okrenula se, i pogledala me kao da me ne poznaje.
- Izvolite. - reće mi hladno. A ja sam vidio čežnju u njenim očima, vidio sam kako drhti iako ona toga nije ni svjesna.
- Kako si ? - pitam i polako joj priđem. - Super. - Vidim. - kažem nešto tiše, više za sebe. - Drago mi je. - dodam.
Nasmija mi se usiljeno spremna da ode. Nisam je smio pustiti, uhvatio sam je za ruku.. - Stani. - Šta hoćeš ? - Jesi li dobro Alisa ? - Rekla sam ti da sam super, idem momak me čeka. - Našla si momka ? - Jesam, nekog kome u potpunosti mogu vjerovat.. - Jesi li bar sretna.. - Sretna sam.. - znam da je slagala..al nešto mi nije dalo mira. - Jesi li ti sretan ? - Ne znam, možda jesam, možda i nisam.. - Fino, sad me pusti da idem.
Molio sam se u sebi da ostane samo još malo sa mnom, nisam znao kako to da izvedem, ne mogu da je gledam blizu onog mangupa.. Otišla je, a ja sam ostao razmišljajući šta da učinim.. Odlučio sam se napraviti budala. Kao bik kada ugleda crvenu boju jurio sam prema njoj. Uhvatio sam je za ruku i poveo kroz gužvu, opirala se. Nije se mogla izvuči, udarala me, govorila da je pustim, ali uzalud joj, hoću bar deset minuta s njom. Kada smo napokon izašli iz gužve pusti sam je i usput zaradio šamar toliko jak da mi je zazvonilo u ušima.
- Pusti me više! - Dobro udaraš. - nasmijem se, pokušao sam bar malo smiriti situaciju. - Šta hoćeš više od mene ? - Pitala te je, šta hoćeš od nje ? Kako se usuđuješ moju djevojku da odvedeš tek tako ? Ko si ti?
Ni od kud se pojavi onaj mangup. Kosa mi se na glavi digla.
- Mislim da sam ti već rekao ko sam. Zaštitnik.. - Više nisi, kako znam, sad je ona sa mnom i moja je.
Na ovo moja sam poludio, jedva sam se suzdržao da ga ne pljusnem i da ga ne zalijepim za zemlju.
- Alisa, želim da razgovaramo. - rekao sam njoj, ignorirajući kretena. - Zar nisi razumio šta sam ti rekao, gubi se odavde.
Sad više nisam mogao da izdržim. Opalio sam ga, odmah je pao.
- Platit ćeš za ovo, đubre. - zubi su mu bili crveni od krvi.
Nisam htio dalje da se prepirem s njim, ni nju nisam htio da pogledam, otišao sam, ako je sretna s njim, neka bude, biću i ja sretan.
Haruna sam ostavio unutra, vjerujem da je već sebi našao neko žensko društvo. Pustio sam mu poruku da se vračam kući i da ćemo sutra razgovarati, večeras želim da budem sam. Toliko sam bio zamišljen da ne znam ni kako se nisam zabio u nešto. Zar je moguće da me zaboravila za kratko vrijeme, i da je već našla nekog, a što je najgore ona je sretna, dok ja još pokušavam da se oporavim od onoga što sam joj uradio.. Onaj kreten će voditi ljubav večeras s njom, radit će joj sve ono što se ja nisam nikada usudio, samo zbog toga da je ne povrijedim, čak sam je i slagao.. Njemu će dati sve, možda je već i dala.. Udario sam šakom od volan i naglo zakočo kada sam stigao u dvorište. Izašao sam i isto tako jako sam zalupio vrata.. A na ulazu me dočekalo iznenađenje. Nisam mogao da vjerujem šta vidim.. Ona, ležala je na klupi, opružena, gledala je u nebo.. Sve riječi ovog svijeta nisu bile dovoljne da opišem kako sam se tad osjećao.
Kada me ugledala trgnula se i skočila na noge. Šutke sam joj prišao, čekao sam da ona prva kaže zbog čega je došla.. Jedan tren me samo gledala.
- Želim da razgovaramo. - kaže mi.
Progutao sam.
- Hajde. - pokazao sam rukom da sjedne i ja sam sjeo do nje, nisam smio toliko blizu, bojao sam se.. - Kako si ? - nisam očekivao ovo pitanje.
Mislim da se odlično vidi kako sam.
- Dobro. - kažem i skrenem pogled. Ti ? Zašto si bila u bolnici, Alisa, stvarno želim da znam, znam da me mrziš, ali molim te mi reci.
- Samo da mi urade pretrage, da vide razlog zašto sam pala. Sve je uredu, nema potrebe da brineš. Stres.
I ja.
- Hvala Bogu. - Moram da idem. - reće i odmah ustade. - Stani! - povičem za njom. - Ne mogu. - odgovori i izgubi se u mraku..
Da li ova njena posjeta znaći da me još uvijek nije zaboravila. Svim srcem se nadam da je tako.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
