Kažu da kada nekog ne vidiš dugo vremena da zaboraviš izgled osobe.. Njega nisam vidjela ne znam ni sama koliko već dugo, ali pamtim mu osmijeh, onakav osmijeh ne se ne zaboravlja.. Da je u gradu to znam, sretnem ponekad Haruna, kaže mi za njega iako ja ne pitam, nemam snage da pitam, jer je i on odjednom nestao.. Dok sam ležala u krevetu, po glavi su mi se motala sjećanja, noći provedene s njim na njegovom ramenu, jutra dok ga gledam snenog, nikad niti sa jednim nisam to doživjela.. Ustala sam i nekako se dogegala do ormara sa odjećom, obukla sam se i spustila se do kuhinje, danas sam uzela slobodan dan, jer sam htjela dan samo za sebe, provest ću ga sa Ajnom, zujat ćemo gradom. Izašla sam iz stana, neka curica je stajala ispred, dovikujući nenu
- Ćao ljepotice. - pomilovala sam je po kosi i krenula.. Svako dijete koje vidim u prolazu, pomilujem, ne mogu da odolim, tako volim djecu. Iza sebe sam čula dijete kako govori neni da više krenu u policiju.. Naježila sam se na samu pomisao.. On je tamo. Tako daleko, a tako blizu. Zašto ga nisam vidjela nikako? Pitala sam se.. Izašla sam napolje a i ona žena za mnom.
- Izvinite gospođo. - Nenu sam uvijek oslovljavala gospođo, bila je žena pedestih godina i toliko umiljata da prosto poželiš da je zagrliš čim je vidiš.
- Hej curo.
- Slučajno sam čula od malene da idete u policiju, da li se nešto desilo ?
- Nije draga ništa, moj sin radi tamo..
- Baš fino, da li možda poznajete Azura ? - ne znam ni šta mi je bilo pa sam pitala, on svih ovih mjeseci nije pitao za mene.
- Ah taj divni čovjek, naravno da ga poznajem.
Jel ona ovo o Azuru?
- Možete li mu prenjeti pozdrave?
Jesi li ti dobro ? - pita me moj unutrašnji glas.
Nisam.
- Hoću dušo, vidimo se.
- Vidimo se Neno.
Šta sam ja ovo uradila ? Šta ako me već zaboravio ? I neka je, nek se goni.
Pozvala sam Ajnu i dogovorila zujanje po gradu. Našle smo se u Kaffi. Mahnula sam konobaru da nam donese turski čaj. Tu smo provele čitavo po podne..
- Šta misliš da većeras izađemo, subota je.
- Čitaš mi misli.
- Znam. - nasmijala sam se. Već imam na umu šta da obućem.
Otišle smo svaka u svoj stan. Čim sam ušla, skinula sve sa sebe i otišla se tuširati. Iako je vani grijalo, tuširala sam se vrelom vodom. Nakon što sam kupatilo napunila parom, izašla sam. Zarovila se u ormar i ovaj put sam se odlučila za hlaće i maicu.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Kosu sam blago uvila i pustila da pada.
Bilo je devet sati kada smo uše u klub. Odmah smo našle stol, jedan jedini slobodan. Imale smo sreće, konobar nam je odmah donio turu votke. Ne znam da li sam magnet za budele ili šta, ali odmah mi je prišao momak kojeg se dobro sjećam, momak za kojeg mi je Azur pričao.. Sjećam se da mi je rekao ako ga opet vidim da ga pozovem, vrijedi li sad da ga zovem, ne vrijedi. Nek bude šta bude, ne može mi nauditi pred ovolikim ljudima. On nije mario za to pa je počeo da me dodiruje, htio je plesati, nisam mogla više da izdržim, izvadila sam telefon iz torbe i čim sam stavila mobitel na uho, neko me uze za ruku. Okrenula sam se i susrela se sa onim crnim očima..
- Tu sam. - reće mi i udari šakom ovog kriminalca. Svi su okupili ono nas i navijajli.
- Jesi li dobro. - pogledao me a ja se zamalo nisam srušila. Nakon toliko vremena opet se srećemo, i kako se on uvijek pojavi kad je stvarno potreban ? Kimnula sam glavom. Ovaj je ustao i uzvratio mu udarac, nastavili su se tući..
- Prestani! - vikala sam pokušavajuci da ih odvojim. - Prestani, izgubit ćeš posao!
- Neka izgubim. Ovaj kreten ne smije da ti prilazi.
Pogledala sam ga upitno, željela sam otkriti šta trenutno misli.
- Pobrinut ću se da ponovo završiš u zatvoru, gubi se ! - ovaj je otišao trčeći. Ostali smo samo on i ja, i ako je bilo puno oko nas.
- Jesi li dobro? - pitala sam ga.
- Jesam,dođi . - uhvatio me za ruku i izveo napolje, nisam se opirala.
Čim smo izašli, okrenuo me prema sebi i čvrsto zagrlio. Prvo od šoka nisam znala šta da radim, ruke su mi bile spuštene, kada sam vidjela da ne misli da me pusti, zagrlila sam i ja njega i ostali smo tako jednu vječnosti.
- Znaš li da si mi falila.. - rekao je tiho, ali me nije ispuštao iz zagrljaja..
- Zbog toga se nisi pojavljivao sve ovo vrijeme ?
- Htio sam da pustim vremenu, a vrijeme je pokazalo nešto sasvim ne očekivano, mislio sam da ću te zaboraviti, ali nisam.. Mislio sam da si ti mene zaboravila sve do danas dok mi jedna žena nije rekla da si me pozdravila, odmah sam odlučio da te vidim, znao sam da ćeš biti ovdje..
- Azure.. - odmaknula sam se od njega tik toliko da mu vidim oči. - Šta ako izgubiš posao.
- Neka izgubim, ali pošto je on na uvijetnoj, i dovoljna mu je samo jedna greska da ponovo završi u zatvoru, tu gresku je večeras počinio, ja sam ga sami spriječio..neću ga izgubiti.
- Šta ako uradi nešto protiv tebe? - nisam željela da izgubi posao,ne zbog mene.
- Neće se usuditi. Jesi li me poželjela ?
Gledao me direktno u oči, nisam mogla da slažem..
- Mislim da znaš odgovor na to pitanje..
- Dođi vamo. - ponovo me povukao u zagrljaj dok je u meni sve igralo od radosti što ga ponovo vidim..
- Imam iznenađenje za tebe. - rekao je i otišao do auta i izvadio neku crvenu kutiju.
- Šta je to ? - pitala sam ushićeno.
- Otvori.
- Haljina iz mog butika ? - iznenadila sam se kad sam iz kutije izvadila savršenu svilenu, crvenu tkaninu?
- Da, čim sam je vidio, poželio sam da te vidim u njoj, čuvao sam je sve ovo vrijeme.
- Kako si znao da ćemo se ponovo vidjeti?
- Osjetio sam. Hajde idi javi Ajni da ćeš sa mnom.
Poslušala sam ga bez protivljenja, željela sam ovu noć da provedem s njim. Ušla sam unutra, tražeći Ajnu u gužvi, nije bila na istom mjestu. Tražila sam je dok je nisam ugledala kako pleše s nekim momkom. Mahnula sam joj, jer se nas dvije razumijemo bez riječi..znala je koliko sam čekala ovog čovjeka da se napokon pojavi.. I izašla sa osmijehom čovjeku koji mi se sviđa.
