Dobro sam spavao proteklu noć. Probudio sam se naspavan, ali nje nije bilo pored mene. Molio sam Boga samo da nije pobjegla, a baš sam bio sretan.. Ako je pobjegla, taj će joj kreten opet pokušati nauditi, još na slobodi. Skočio sam s kauča, navukao jaknu i krenuo u potragu za njom, a onda sam čuo kako voda šumi u kupatilu. Po hiljadu puta sam se zahvalio Bogu. Nije otišla. Prišao sam vratima kupatila i pokucao dva puta.
"Hej, hoćeš brzo, kafa je gotova?" - slagao sam..
"Još malo.."
Zadao sam šprint u kuhinju da napravim kafu, ali baš kad sam sipao vodu u kuhalo, uhvaćen sam.
"Zar nije gotova?" - čuo sam njen glas iza leđa.
" Evo odmah.." Nisam znao šta da joj kažem. Ne želim joj odmah reći da sam odlučio da budem njen tjelohranitelj i da sam se uplašio kad sam vidio da je nema.. Neka prođe koji dan, ako bude sve uredu, reći ću joj.
Kad je kafa napokon gotova, pružio sam joj njenu šolju, a ona ju je odložila na radni stol i pogledala me u oči, shvatio sam da želi razgovarati.. Znate ono kad vam je nezgodno, pa se nasmijete ono reda radi.. Eh tako je meni bilo.. Češkao sam se po licu i čekao da krene sa pitanjima.
" Zašto si me doveo sebi?"
" Nemaš gdje drugo!"
"Ti eto znaš?" - ironično se nasmijala.
"Znam.." - tad sam shvatio šta sam rekao jer sam vidio njen upitan pogled.
" Kažem, zato što si mi rekla da nećes kod Ajne.." - izvukao sam se.
"Aha, ja tebe i ne poznajem da mi tek tako pomažeš."
"Ja sam policajac, i to je moj posao tačnije da te čuvam."
Počeo je bijes da me hvata. Ništa joj nisam uradio da se ona ovako ponaša. Uplašio sam se za nju kao ni za koga do sad. Dok je bila u bolnici, nisam spavao kako treba, jer je nisam htio napustit i otići..
"Ja ne mogu i večeras ovdje ostati." - reće mi i uze šolju sa kafom pa ode do prozora.
E Boga mi ćeš ostat.
"Ne možeš otići!" - izlanuo sam pa kud puklo da puklo.
"Molim!" - naglo se okrenula a vrela tekučine joj se prolila po ruci.
Nije ni marila što se opržila. Tu sam ostao iznenađen.
" Mislio sam da ti ovo još neću reći, ali evo izgleda da moram.. Još dok sam bio u bolnici ispred tvojih vrata, čuvajući te od onog ološa, obećao sam sebi da si od tad moja briga, ne pitaj me zašto.." - skrenuo sam pogled jer bi me odao, sto posto sam siguran. Srknuo sam gutljaj kafe i otišao u dnevni boravak, a ona je ostala iza mene.
Ako joj kažem da znam sve o njenoj prošlosti, otići će od mene, a to ne mogu dopustiti, bar ne još dok ne nađem tog ološa od njenog bivšeg momka. Za čudo nije krenula za mnom.. Odlučio sam malo izaći u grad i razbistriti misli.
"Idem, zvali su me iz stanice." - opet sam slagao.
"Okej, zaključaj me. "
Jebem ti! Naći ću ga sad odmah, ne vraćam se dok ga ne nađem. Ona se previše boji.
Htio sam otići do nje, pružiti joj podršku, možda je i zagrliti, ali sam se uplašio da bi moglo izaći na površinu ono što bar vjerujem da ne postoji...
"Okej."
Bilo mi je žao što je ostavljam, ali morao sam. Izašao sam vani, i odlučio da odem do Ajne, ona mi jedino može pomoći. Upalio sam auto i krenuo, nadajući se da će ovaj dan završiti kako treba.
Dao sam desni šmigavac da skrenem u njihovu ulicu kada sam ugledao Ajnu. Šetala je sa nekim tipom.
Brzo sam priparkirao auto. Kada me je ugledala zastala je, ja sam im prišao, pokazujući značku, da dečko ne shvati šta pogrešno.
"Moramo razgovarati!"
"Uredu." - shvatila je da je hitno pa se pozdrvila sa momkom.
"Je li Alisa dobro."
"Jeste, ali ima nešto drugo. Znaš li ko je nju napao?"
"Da znam rekla bih odmah.."
"Njen bivši."
"Molim? Onaj što ju je presreo kad je izašla iz Kaffe?"
Govorila je za sebe, ali sam je čuo.
"Znaći još je jednom nešto pokušao?" - stiskao sam sinuse, bio sam neopisivo bijesan.
"Uporno je htio da razgovaraju, ona nije htjela.."
"Pa je gospodin htio da je ubij..pomoći ćeš mi da ga nađem. Jel ide on u Kaffu?
"Da..."
"Kako se zove?"
"Amel."
Odmah sam ustao, sjeo u auto i dao gas prema Baščaršiji. Naći ću ga.
Ušao sam unutra, a Kaffa je bila puna. Neki se me odmah poznali. Podigao sam značku i rekao da tražim tog prokletog Amela. Svi su šutili, ali vidio sam troicu momaka kako se cekere i gurkaju jedan drugog.
" Ja sam!" - ustade nakav bradati momak. Smijao se hinjskim osmijehom, koji govori "ne može mi niko ništa."
"Pođi sa mnom." - rekao sam.
Htio sam napraviti scenu u kafiću i pred svima predstaviti ovog tatinog sina, ali sam se suzdržao. Krenuo je odmah sa mnom, ali kad smo se fino odmakli dočekao sam ga šakom, kada je pao stavio sam mu lisice.
" Koji kurac se dešava?"
"Odgovarat ćeš za pokušaj ubistva svoje bivše djevojke."
"A progovorila je kuja, vjeruj mi da laže."
Stisnuo sam mu glavu jače u betom kada sam čuo to "kuja".
"Progovori još jednu i smrskat ću ti glavu."
Kako nije više progovarao, podigao sam ga. Nažalost sam ga morao uvesti u svoje auto. Odveo sam ga u policijsku stanicu. Ovi su me dočekali objeručke, nisu me očekivali jer sam bio na godišnjem kako bi bio uz djevojku.
"Ko je ovaj?" - upitao je Harun.
"Onaj što je pokušao ubiti onu djevojku."
"A našao si mangupa.."
"Nosite ga od mene." - predao sam ga Harunu ali kad se mangup dovoljno udaljio zamahnuo je rukama i pljusnuo me po licu i dobro mi razvalio usnu. Da stvar bude gora,na rukama su mu i dalje bile lisice. Nista nisam htio poduzmati, ipak sam u stanici, ne bih da zbog ološak gubim posao.
"Jesi dobro?" - upita Harun.
"Samo ga vodi od mene! - govorio sam kroz zube i stiskao prstima krvavu usnu.
E sad se valja pred nju pojavit ovako krvav. Al ne žalim, bar imam dobre vijesti.
Mišljenje? 😁❤
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
