Poziv.

Pusti je

Imam taj nakav ubilački nagon kad joj neko priđe, ubio bih ga..
Valjda zbog toga što se uvijek sjetim toga da je mogla biti ubijena jer nije htjela da zadovolji potrebe jednog muškog odrona.
Onako naivno i dobro biće kao što je ona, zaslužuje sve najbolje..ja joj nisam mogao to pružiti, ustvari mogao sam samo da mi je dala priliku i da nije izabrala da vjeruje čovjeku kojeg je vidjela jednom u životu.
I šta je Harun htio postići s tim ?
Ležao sam na krevetu u mrklom mraku i razmišljao tako o svemu.
Razmišljao sam o djevojci koja je do jučer bila ovdje u mom stanu i činila ovaj stan veselijim, sad je opet prazan u svakom smislu baš kao što je bio i prije nje, i mislim da se ni na jednu drugu neću moći naviknuti, neću, zato što ni jedna druga neće ući ovdje.

Probudio sam se nešto kasnije.
Čim sam otvorio oči, ona mi je pala na um, uzeo sam telefon da je nazovem, ali šta da joj kažem poslije svega, ja sam joj rekao da ide..
Nakon što sam se jedva digao iz kreveta, iako je bilo već jedanaest sati, otišao sam se otuširati i zamišljao sam nju kako njene meke ruke klize po mojim leđima dok me ljubi svojim crvenim usnama.
Zaklopio sam oči da to što zamišjam izgleda stvarnije..
Shvatio sam da je mogu imati samo kad zatvorim oči.
Frknuo sam.
Obmotao sam se peškirom, upalio grijanje na najjaće i otišao se obući.
Kako ću da je ne viđam ?
A moj mi inat ne da da odem njoj.
Sinoć kad sam je vidio sa onim kretenom, nisam mogao a da im ne priđem.
Vidio sam da je uporan a da ga ona isto toliko uporno odbija.

On joj ne smije prilaziti.
Čovjek se brani sa slobode i takva budala mogla bi da joj naudi..

Zgrabio sam telefon izletio van kao munja, sjeo sam u auto i uputio se njoj, uprkos svom inatu. Morao sam.

Došao sam do njene zgrade, ispred nije bilo nikoga.
Što me i ne čudi, jer je vani toliko hladno.
Otišao sam do njenog stana, pozvonio puta ali ona se nije pojavljivala. Bilo mi je čudno i osjetio sam strah da joj se opet nešto nije dogodilo.
Zašto imam taj osjećaj kad god je ne vidim ?
Pozvao sam Ajnu, možda ona zna gdje je ?

- Šta želiš ? - po njenom načinu javljanja, shvatio sam da je i ona ljuta na mene..

- Gdje je ona ?

- Zašto bi te to zanimalo ?

- Reci mi gdje ? - trudio sam da budem smiren..

- Otišla je na posao.

- Hvala ti.

Poklopio sam slušalicu i odmah se uputio na Baščaršiju.
Nisam tačno znao u kojem butiku radi, ali slijedio sam osjećaje, oni će me navesti na nju..
Shvatit ću po izlogu..dovoljno sam je upoznao.

Došao sam pored jednog butika čiji je izlog bio sav u crvenom..
Od nekih ukrasmih kuglica, do cvijeća i ne znam ti čega još..
Znao sam, ovdje je..
Ušao sam unutra i ugledao nju kako se mući da skine nešto sa najvisočije police, prišao sam joj i pružio ruku gore i skinuo neku crvenu haljinu.
Zamišljao sam je u njoj..Muško sam i ne razumijem se u ženske stvari ali ova haljina je bila kao skrojena za nju..
Pogledala je u mene zaprepašteno.
Nasmijao sam se blago..nije uzvaratila, nije me ni čudilo..

- Kako si ? - pitao sam što mi je prvo palo na pamet.

- Nije te briga. - ljutito mi je odgovorila otišla za pult.

- Zašto si takva ? - prišao sam joj, ona se odmakla.

- Kakva treba da budem ?
Zar mi nisi rekao da idem ?
Zašto si došao sada ?

- Zar ti nisi prva otišla ?

- Jesam, ali sam se vratila..

- Jesi ali da me napadneš, ne i da ostaneš ..

- Od kud ti znaš ?

Zadržao sam na tren oči na njenima, bila je iskrena, možda bi i ostala da joj nisam rekao da idem.
Glup sam i sad ispaštam.

- Šta je htio onaj tip od tebe sinoć ?

- Nije te briga. - rekla je i prošla pored mene. Počela je da slaže robu, što me nasmijalo, sve, samo da ne razgovara sa mnom.

- On je na uvjetnoj, poznajem ga..
Ako ga drugi put vidiš, makni se ili me samo nazovi, ok ?

- Hvala što brineš, ali više nema potrebe, možeš da ideš.

Nisu mi prijale ove njene riječi, jesam joj rekao da ide, ali je ne mrzim kao ona mene trenutno.
Ne mogu da je mrzim, nju ne..
Ne mogu da mrzim prvu djevojku koja je bila u mom stanu i spavala na mom mom kauću.
Djevojku s kojom sam gledao film.
Ne mogu.
Mrzim sebe.

- Uredu. - izašao sam i tresnuo vratima.

Stao sam ispred butika i smišljao šta bih mogao da uradim da bar još jednom, samo još jednom popriča sa mnom.
Ajna će mi pomoći u tome, ali prvo moram da završim razgovor sa Harunom.

Nazvao sam ga i pozvao da dođe u Kaffu.
Došao je za nekih pola sata, a ja sam već ispio dvije kafe.

- Gdje gori ? - sjeo je na stolicu do moje i pripalio cigaru.

- Šta si rekao Alisi ?

- Šta sam rekao ?

- Govori ako nećeš da ova cigara završi u tvom nosu..

- Šta je s tobom, šta sam joj mogao reći.

- Rekao si joj da samo želim da je jebem.

- Molim ? - nasmijao se tako glasno da su se svi okrenuli prema nama.

- Udarit ću te. - stiskao sam šaku, već spreman da je zabijem u njegovu facu.

- Ona je pogrešno shvatila mene, rekao sam joj da ono što želiš to i dobiješ, htio si da živi s tobom  i živjela je do jučer..
Šta si joj uradio pa je otišla?

- Ništa, ona misli da sam je doveo samo da zadovoljim svoje potrebe, a da zna da je jedina koju sam doveo u stan..

- Zašto joj ne kažeš ?

- Već sam joj rekao da ide.

- Izvini drug, ali si glup.
Propustio si meleka.

Stiskao sam vilicu jer sam i sam bio svjestan.
Šta sad da uradim a da ona ne bude ljuta ?

- Mene je neko prokleo.. - bio sam siguran jer prije nje ni jedna, a ni ona se nije zadržala.
Ni poslije nje.

- Bolje bi bilo da je to, ali ti si glup.

- Šta da radim ?

- Ništa, pusti je neko vrijeme, ne dolazi..a kad se sretnete negdje, biće drugačije vjeruj mi, znam po sebi.

- Šta je bilo ? - pitao sam ga a on mi je ispričao svoju ljubavnu priču.
Rekao je da je zbog djevojke otišao biciklom u drugi grad samo da je vidi i time je osvojio iako je prošlo šest mjeseci poslije raskida, otišao da je da se uvjeri da li još uvijek osjećaju nešto, riskirao je i vrijedilo je..
Iako ona i ja nisamo ništa više do prijatelji, dao mi je ideju, možda mi posluži.

Opet moj omiljeni policajac. 😍👮🏻
Pište dojmove ❤