Poziv.

Trenutak

Prošlo je već tri dana od kako me on doveo sebi. Ustručavala sam se i da dišem pored njega.
Nisam navikla da budem u tuđoj kući iako mi je on na svakakve načine pokušao da pomogne da se opustim, ja se nisam opuštala, sve vrijeme sam bila u grču dok se nije desio taj presudni trenutak.

Svaku noć smo gledali filmove i svaku noć zaspimo jedno pored drugog.
Kada dođe dan da moram otići odavde, a doći će, jer ne mogu vječno živjeti kod njega, biće mi žao da odem, nedostajat će mi naše filmske noći, nedostajat će mi on da ga gledam nedjeljom unutro snenog u krevetu dok se budi..
Nikada niti jednog muškarca nisam imala priliku takvog vidjeti..
Ovo je meni i dalje kao san..

To jutro, probudila sam se prije njega, srećom imala sam svoju sobu a pošto sam se plašila da spavam sama, spavala sam u njegovoj sobi na dušeku.
Mirno i brzo sam zaspala, osjećala sam se zaštićeno, mislila sam da mi niko ništa ne može dok sam pored njega, mog čuvara.

Tromo sam siša u kuhinju, vukući nogu za nogom. Napravila sam dvije kafe, očekujući njega.
No, ni nakon pola sata se nije budio a već je otkucalo 9 sati.
Bilo mi je čudno za njega da ovako kasno ustaje.
Otišla sam do sobe i polako otvorila vrata a onda imala šta da vidim.
Imao je groznicu i buncao je.
Sve sam pretražila po sobi ali nigdje nisam mogla da nađem toplomjer, a ništa ni u kuhinji za skidanje temperature.
Morala sam ga nekako odvući pod tuš.
Čučnula sam pored njega i stavila mu ruku na čelo, pržilo je.
Šta mu se odjednom desilo, sinoć je bio dobro.

- Azure. - tiho sam ga dozivala.
Ali on je samo ispustio jedno Mhm.

- Azure, moraš pod tuš, goriš, hajde ustani, pomozi mi.
Uhvatila sam ga za ramena i polako ga podigla, tresao se pod mojim rukama i nije otvarao oči, temperatura ga savladala.
Nekako sam ga uspjela dovesti pod tuš.
Uvela ga unutra i pomagla da sjede i pustila hladnu vodu, ušla sam i ja s njim, nisam marila za odjeću.
Nakon nekoliko minuta je došao sebi.  Treptao je dok su mu se kapi vode slijevale niz lice, pogled je spojio s mojim i gledao me kao da mu nije jasno što se dešava i od kud nas dvoje pod tušem.

- Imao si groznicu, nisam mogla naći ništa da ti skinem temperaturu, a ni toplomjer da izmjerim.
Jesi li okej sad?  - pitala sam ga i potom zavrnula vodu.
Ali on je samo gledao u mene i nije odgovarao.
Odjednom mi je postalo neugodno, jer je previše dugo gledao u mene.

- Ovaj...idem da se presvućem. - izašla sam iz kabine, a on napokon progovori.

- Stani! - reće zatim i on izađe iz kade.
Približi mi se tako blizu da sam mogla da čujem njegov otkucaj srca.
Progutala sam i pogled spojila s njegovim.
Onako mokar, bio je božanstven.
Crna maica kratkih rukava, bila je skroz prilijepljena uz njega, ocrtvala je njegovo savršeno tijelo.
Rukom je prošao kroz kosu, to mu je davalo još veću sexipilnost..

- Molim? - jedva sam izgovorila.
Osjetila sam da mi se dlanovi znoje.

- Ovaj..hvala ti.. - reće i izađe iz kupatila, mene ostavljajući unutra.
Zar ja nisam trebala da izađem i pobjegnem od ove nezgodne situacije.
Sad je to on uradio.

Otišla sam u svoju sobu jer sam počela da se tresem od zime, hladna voda je odradila svoje.
Iako je napolju grijalo, ja sam navukla debele čarape i obukla komplet trenutku, kosu sam prosušila fenom i svezala u meurednu punđu, kad sam izašla njega nije bilo.
Nije mogao onakav nigdje drugo otići, vjerovala sam da je u svojoj sobi.
Otišla sam do kuhinje i napravila mu pileći juhu da se malo okrijepi.
Kada je juha napokon gotova, izvadila sam je u tanjir i stavila na pladanj.
Pokucala sam jednom, ali nije bilo  odgovora.
Drugi put;

- Uđi.

Već je bio obučen u suhu odjeću, a mokra odjeća je stajala na podu.
Nisam mu zamjerala na trenutnoj neurednosti, ni na tome što se na trenutak osjećam kao služavka, i on bi isto tako postupio prema meni.
Spustila pladanj na noćni ormarić pored kreveta.

- Pojedi dok je topla.

Sagnula sam se da uzmem njegovu mokru odjeću, kad me njegov glas trgnuo.

- Ne moraš to..

- Uredu je. - rekla sam i uz blagi osmijeh izašla iz sobe.

Čitav dan smo proveli u kući, on u svojoj sobi ležao, a ja u dnevnoj listala kanale i dosađivala se razmišljala  o onom nasem trenutku u kupatilu.
To je bio sam trenutak njegove slabosti, ništa više.
Nisam se nadala.
Nisam ni smjela da se nadam..

Ugasila sam tv jer nisam našla ništa zanimljivo, zatim mi je dinulo da sam mogla otići i naći se sa Ajnom.
Otišla sam do njegove sobe da mu kažem ali on je bio zaspao.
Napisala sam mu ceduljicu i ostavila na ormarić.
Skinula sam onu toplu odjeću i debele čarape i obukla se laganije.
Po izlasku sam nazvala Ajnu i rekla joj da ću doći do nje.
Čim sam izašla iz grade i došla na glavnu cestu, neko auto uspori i stade pored mene.
Harun iz policijske stanice.

- Gospođice treba li prevoz ? - izvirivao je kroz prozor.
Pristala sam samo zato jer je bilo pakleno vruće.

- Da, hvala vam. - rekla sam kad sam sjela.

- Kako si?

- Dobro sam  tu je i Azur, čuva me..vjerovatno vec sve znaš.?

- Znam, znam,  rekao mi je da živite zajedno, baš mi je drago.

- Da, mi samo živimo zajedno, ništa više od toga..

- Rodit će se i nešto više, vjeruj mi, poznajem Azura, on kad nešto želi to i dobije.

Ove zadnje riječi mi se nisu svidjele.

- Molim?

- On kad nešto želi to i dobije. - ponovio je zatim se nasmijao.

A tu smo dakle. Nije me pozvao da živim s njim da bi me zaštitio..
Već da bi dobio ono što želi..
U tom trenutku sam htjela da se vratim nazad i momentalo napustim njegov stan zauvijek, ali poželjela sam Ajnu, nismo se vidjele par dana.
Azur će morati malo pričekati.
Sigurna da me više neće vidjeti.
Ogriješio se o mene, jer nisam ja jedna od onih lakih cura što padaju na prvu lijepo riječ.

Mišljenje ? 🤗❤