Saznala sam istinu

667 23 2
                                    

Znate onaj osjećaj kada nekog toliko želite a ne možete biti pored njega jer vas njegova blizina boli.
Htjela sam mu sve reći dok smo sjedili u autu, ali nisam mogla, otišla sam glavom bez obzira..
Voljela bih da mogu biti s njim samo da mu kažem volim te ali ne mogu, sve dok me boli kad ga vidim.

Nisam htjela ići u svoj stan, uputila sam se pravo Ajni, željela sam nekoga da me sasluša a trenutno ona je bila prava osoba za to.
Pošto sam imala ključ, sama sam ušla.
Ona je sjedila na kauču i gledala neki film..
Uplakana sam sjela do nje.

- Jesi li dobro ? - pita pa me zagrli.
- Ja ne mogu više..
Rekao je da ima razlog zbog čega smo se razdvojili a ne može da mi kaže.
Kakav razlog seko ? - jecala sam.
- Ima razlog. - rekla je kao iz topa.
Prostreljila sam je pogledom i automatski prestala plakati.
- Ti znaš ?
- Znam..
Seko..
- Govori! - vrisnem.
- Sjećaš li se kad si bila u bolnici ?
Prvi put. Zbog onog kretena Amela?

Kimnem.

- Azur se toliko brinuo za tebe..
Bdio je nad tobom dan i noć.
- To znam, ali očigledno postoji nešto što ne znam. - frknem.
- Ne znam kako da ti kažem, ali došlo je vrijeme da saznaš.
Mi nismo sestre.
Niti su moji roditelji tvoji roditelji.

Šta ovo ona govori ?

- Ne razumijem. - opet počinjem da plačem.
- Mi smo te našli ispred naše kapije, kad si bila vrlo mala.
Ne znamo ni ko te ostavio, ni gdje su tvoji roditelji..
Ja sam to rekla te noći Azuru..
U među vremenu sam vidjela da mu se baš sviđaš, zato ti nije mogao reći, bojao se da te izgubi..zato ti je ono sve rekao da ti njega ne bi ostavila..
Znam, sada patite oboje, ali molim te razumi ga.
- Ne, ne.. - od muke se i nasmijem.
Ovo nije istina.
Čitav moj jebeni život je bio laž.
I kad sam mislila da sam našla nekog kome je stalo do mene i on me je ostavio.
- Ali imao je razlog.
- Mogao mi je reći..
- Da ti je rekao ti bi njega ostavila.
- Ja njega volim, kako da ga ostavim..
A on mi je rekao takve riječi poslije kojih ni dan danas ne mogu da se oporavim.
- Nemoj na mene da se ljutiš, iako nismo sestre, uvijek sam bila uz tebe.
- Treba mi malo vremena, ok ?
Obrišem suze, koje su sve više kvasile lice i krenem.
- Popričaj s njim..
- Razmislit ću. - kažem u sebi.

Siđem dole, on je već odavno otišao, naravno.
Popnem se do svog stana, uđem i naslonim se na vrata i tek tada dam oduška suzama.
Plakala sam dok oči nisu presušile.
Nisam mogla da vjerujem šta me snašlo..
Kako su mogli da mi kriju tako nešto..
Ja koja sam mu najviše vjerovala, on je od mene krio nešto tako veliko..

Jutro je svanulo, a ja se osjećam još gore.
Odlučim se povući na par dana, otići negdje ili jednostavno ostati u kući, ne izlaziti nigdje, samo da se smirim, i da skontam šta da radim.
I shvatila sam da je najbolje da ostanem u stanu..
Pošaljem Nini poruku da imam nekih problema i da ću mu se javiti, uopšte ga se nisam sjetila..
Odlučim da je ipak najbolje da ostanem kući.
Spremim se i odem do trgovine da kupim nešto namirnica da ne bi morala izlaziti vani. Telefon ugasim da me ne bi uznemiravali

Prošla su tri dana, a meni se i dalje nije izlazilo, jer i dalje nisam svjesna šta sam saznala.
Moj život je najveća laž, pljunem na takav život..
Sjedim dok gledam neki film, jednim dijelom gledam dok drugim razmišljam kako i šta da mu kažem nakon svega.
Otići ću mu u stanicu, sigurno je tamo.
Odmah se spremim i krenem, ne želim više ni sekunde čekati.
U putu sam osjećala strah, nervozu..nisam imala predstavu kako će reagovati..
Ali sam sigurna da je ovo naš posljednji susret i to me dotuklo.

Došla sam pred stanicu i trčećim korakom uputim se unutra.
Na hodniku sretnem Haruna.

- Gdje je ? - pitam.
Zbunjeno me pogleda i rukom pokaza kancelariju.
Uletim ljuta kao ris, ne čekam nego mu odmah opalim šamar.

- Kako si mogao ? - vrisnem.
- Alisa, šta ti je ? - zatetura od udarca i iznenađen što me vidi.
- Sve sam saznala debilu, saznala sam istinu.
Zašto si to krio od mene.

Primjetim da mu se raspoloženje promjenilo.
Priđe mi.

- Alisa..
- Samo mi reci zašto ? - kažem sad jecavim glasom.
- Zato što te volim, eto jel ti sad jasno ?

Šta je ovo on rekao ?
Gledam ga izbezumljeno, gleda i on u mene.

- Molim ?
- Volim te, zato ti nisam mogao reći, bojao sam se izgubiti te..
Rekao sam ti one rijeći po cijenu da te nikad više ne vidim, ali nisam mogao da ti uništim život. - glas mu zadrhti.
- Ionako je uništen, zar ne razumiješ. - sad već plačem.
Saznala sam najgoru moguću istinu, 26 godina sam pogrešne osobe zvala roditeljima..
- Oprosti mi molim te. - pokušao je da me dodirne, odmakla sam se.
- Da si mi priznao, možda bi sve bilo drugačije, možda bih ti oprostila i s tobom prolazila kroz sve ovo kroz šta ću sada sama da prolazim.
- Nećeš sama..
- Hoću Azure, hoću, jer tebe ne želim više da vidim.
- Nemoj, molim te nemoj..
Dozvoli da budem uz tebe, molim te..
- Nikad. - kažem a znam da nije istina.
Želim ga uz sebe, više nego ikad.
Nije ni svjestan koliko mi je potreban sad.
Skrenem pogled, a on mi se približi još više, rukama obujmi moj glavu u usmjeri je prema sebi.
- Reci da me ne voliš i puštam te.
Puštam te Nini.

To ne mogu.

Progutam i skrenem pogled.

- Nisam sretna s njim. - ne znam šta mi je bilo da ovo kažem.
- Zato što mene voliš. - nasmija se, a ja se ponovo zaljubim.
- Volim te, proklet bio, Ajna mi je svjedok koliko te volim..
Počnem da ridam, a ni on nije ravnodušan, skliznu mu suza, radosnica.
Odjednom se nađem u njegovom zagrljaju, tako me stiskao da jedva dišem.
Koliko mi je samo falilo ovo da ga osjetim uz sebe. Danima sam čeznula za ovim..

- Želim te! - šapnu mi.
Te riječi oživiše svaku moju želju za njim. Ugodan drhtaj prođe mojim tijelom.
- Azure.. - jedva izgovorim.
- Alisa, želim te sad, želio sam te uvijek Bog mi je svjedok, ni ne znaš šta bih sve dao da sam te imao one noći..
- Poljubi me. - kažem i u istom trenu njegove usne zarone u moje.
Osjećaj je savršen.
Osjetiti ponovo njegove usne je nešto najljepše..
Koliko mi je samo falio..
Kad se odvojio od mene kao da mi je neko izbio dah, željela sam još.
Jauknem od užitka i želje.
- Nemaš pojma koliko si mi falila.
- Falio si i ti meni.
Moram da krenem sad. - kažem snuždeno i još jednom ga brzinski zagrlim.
- Doći ću većeras.
- Jedva čekam. - kažem i izađem vidno sretna.

Još par poglavlja i gotovooo 😁Mišljenje ? ❤

Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.

Još par poglavlja i gotovooo 😁
Mišljenje ? ❤

Poziv. Where stories live. Discover now