Iskupljenje za ljubav. {ZVER II} ✔️

18. Ko li će koga pamtiti?

°•°•°•°•Adriana°•°•°•°•°•

Krišom sam ga posmatrala dok smo išli prema vrtić. Nije se promenio. Ostao je isti. Savršeni Dejvid Hill. Kad bi se još i ponašao savršeno bilo bi super. A tek kad ne bi bio kriminalac!

"Ali to ne bi bio on, zar ne?"- dobacio je glasić u meni.

Da. To ne bi bio on. Ipak je on ovakav savršen. Savršeni kriminalac. Uvek sam mrzela muškarca poput njega, a zaljubila sam se u najgoreg od svih. Učinio mi je od života pakao, ali je takođe učinio i raj. Rekao je možemo sve, a ja mu poverovala. Jebeno sam mu verovala. Kad bi me odneo na neku liticu,držao za ruku i rekao da skočimo, bez imalo razmišljenja bih skočila. Jebiga imao je taj uticaj na mene. Uvek kad bi pokušao da me zavede na neki način ispao bi kreten ,ali sam se sve više i više padala na njega. Taj smeh u kut usne me je ubijao. Moja slaba tačka. Te usne kao da su od čokolade.

"Ponovo previše razmišljaš o njemu!"- prekorio me je glasić.

"Nakon dugi period vremena slažem se sa tobom."- uzvratila sam u sebi.

'Ova Mia naporna je,zar ne?'- upitala sam uz plan da pokušam da saznam šta misli o njoj.

'Sviđam joj se. Zato.'- zlobnim smehom je rekao, te sam prevrnula oči.

'Sa tobom ne može ni da se priča.'- promrljala sam.

'Naporna, ali je slatka devojka.'- dobacio je.

'Gonite se u pizdu materinu i ti i ona.'- opet sam promrmljala, ovaj put nervoznije, te sam nakon toga uhvatila njega kako se smeje.

'Ljubomorna draga?'

'Glupost je bila pitati te.'- cinično sam se nasmešila.

'Ne, nije.'- pogledao me je sa tim prokletim zelenim očima. To zelenooko čudovište je znalo da bude pravi zver.

'A da ti malo odjebeš?'- nervozno sam rekla.

'A da se mi malo pojebemo? Ne bi bila ovako naporna tad.'- staloženo je rekao,a ja sam ga udarila u rameno.

'Jebi se.'

'Ajde draga skidaj gaće, spreman sam.'- zavodljivo je rekao i podigao obrve.

'Treba da se stidiš od čoveka ovde koji te sluša.'-rekla sam te sam stala na tren i nastavila. ' U stvari navikao je čovek. Kretenčino.'- promrmljala sam.

'Ljubomora te nije napustila ljubavi. Ostalo si sve promenila.'

'Nisam ljubomorna, a sve i da jesam to nije tvoja briga više.'

'Ljubomora se rađa sa ljubavlju.'- dobacio je i nasmešio se. 'A ljubav kao naša se ne ponavlja.'

Zamislila me je poslednja rečenica. Bio je u pravo. Ljubav kao naša se ne ponavlja. Oboje smo bili ludi u ljubavi. Kad se posvađamo, nismo se svađali kao svi ostali parovi, nego se izvređamo toliko da izgubimo kontrolu i danima ne pričamo. Ali uvek smo se vraćali na staro. On meni, a ja njemu. Valjda je ta naša ljubav bila jača od našeg ponosa.

Hejj!
Tu je nastavakk, znam kraći nego obično...
Nadam se da vam se sviđa.

Vaša Inna.❤️