Iskupljenje za ljubav. {ZVER II} ✔️

20. Ko te ljubi ovih dana?

'Ajde Adriana, prošlo je sat vremena od tvojih poslednjih pet minuta.'- čula sam kako kuca na vrata.

'Dolazim!'

'Da,da.'

Otvorila sam vrata i ugledala njega kako smoreno stoji sa Norom u rukama.
Njegov stajling je, kao i uvek, bio savršen. Bela košulja, farmerke, dve zlatne kajle oko vrata i skupocen sat. Vidim da je i Noru lepo obukao.

'Prelepo izgledaš.'- rekao je i prekinuo me je u odmeravanje.

'Hvala ti. Oboje ste prelepi.'- rekla sam i nasmešila se.

'Potrudili smo se.'

'Očigledno.'- dobacila sam, te smo krenuli.

Samo što smo ušli u restoran, ugledala sam osobu koju NIKAKO nisam htela da vidim večeraš. Prevrnula sam očima kad je krenula prema nama.

'Stvarno?'- promrmljala sam u sebi.

'Dejvide, dragi, otkud ti ovde?'- rekla je, poljubila njega u obraz i zagrlila.

Čekaj, ona njega zove dragi,ljubi ga i grli?
Trepnula sam nekoliko puta gledajući taj prizor, a onda je uštinula Noru za obraz, te se ona namrštila i okrenula glavu tako što ju je zabila u Dejvidovo rame.

'Adriana!'- kroz smeh je rekla.
Cinički sam se nasmešila.

'Pitam se zašto nisam iznenađena.'- rekla sam tiho.

'Molim?'

'Možeš slobodno da se vratiš na svoje mesto, znamo gde nam se nalazi sto.'- rekla sam i cinički se nasmešila.

'Da, naravno.'- rekla je, i pogledala Dejvida od glave do pete.

'Zgodan si.'- namignula mu je i krenula nazad na svoj sto.

Zašto me đavo tera da obrišem pod ovog restorana sa njom?

'Arham.'- Dejvid je pročistio grlo i krenuo da govori.

'Nemoj.'- rekla sam i rukom pokazala da nema potrebe da govori.

'Izvolite, ovo je vaš sto.'- rekao je konobar i nasmešio se.

'Hvala.'- istovremeno smo rekli, te smo se pogledali.

Dejvid je smestio Noricu u stolicu za bebe,te je povukao moju stolicu.

'Hvala ti.'- rekla sam, a on se nasmešio.
Nekako je izgledao savršeno. Posmatrala sam ga. Ta njegova savršenost se nije promenila. Mislim da nikada i neće. Čak i kad ostari, kad mu kosa osedi, on će ostati savršeni đavo.

'Zašto me tako gledaš?'- upitao je, te me je izvukao iz svet mašte.

'Razmišljam.'

'Mhm, o čemu ti to?'- provokativno je pitao i podigao obrve.

'Ostavljam to tvojoj mašti.'- odgovorila sam mu sa smeškom u kut usne.

'Ti vrlo dobro znaš gde me moje misli vode.'- uzvratio je i zagrizao usne.

'Ne bih mogla da znam.'

'Znaš, znaš.'- uzvratio je, te je pogledao na sto na kom je sedela Mia, ona mu je podigla čašu i namignula.

'Zašto uvek sve moraš da upropastiš?'- iznervirano sam pitala i popila gutljaj soka.

'Šta sam sad uradio?'

'Na moje oči ti otvoreno flertuješ sa njom! Zašto uopšte gledaš u njenom smeru?'- nasmejao se i pogledao me.

'Znaš da je moje srce samo tvoje.'

"Ali ne i tvoj k***c!" - glas u meni je ciknuo, a ja sam vešto prenela, te se on zagrcnuo i tek onda sam shvatila da sam se obrukala. Počeo je da se smeje na sav glas, dok sam ga ja gazila ispod stola, ali sam krenula i ja da se smejem sa njim.
Norica nam se pridružila. Savršeno luda porodica.

'Izvinjavam se, moj glasić...'- odmahnula sam rukom.

'I on može da bude samo tvoj. Samo što ne želiš da priznaš. Hvala tvom glasiću, uostalom.'- kroz smeh je rekao, te sam se ja uhvatila za glavu i smejala se.

'Ah Adriana drži jezik za zube.'- prekorila sam samu sebe.

Hejjj!
Kako ste mi?
Idemo dalje, malo kraći nastavak ali ne bih da vas ostavljam da još uvek čekate.
Kako vam se sviđa?
Pišite mi.

Vaša Inna ❤️